Gradski Portal 018 – 04.04.2019
Danas delegacija mirovne organizacije Centar za nenasilnu akciju, boravi u Nišu, kako bi se poklonili žrtvama i položili cveće na spomen-obeležja stradalim građanima i građankama Niša, civilima i vojnicima, iz perioda 1991-1999. Ova organizacija od 2008. godine organizuje posete grupe ratnih veterana iz Srbije, Hrvatske i BiH meestima stradanja civila i vojnika tokom poslednjeg rata. U saradnji sa Udruženjem ratnih vojnih invalida Grada Niša i Humanitarne organizacije „Graditelji mira“ iz Kruševca, danas su u Nišu i Aleksincu.
Adman Hasanbegović, član Centra za nenasilnu akciju u Sarajevu i Beogradu, bivši borac BiH iz Sarajeva rekao je da već desetak godina na području Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske obilaze mesta stradanja iz ratova devedesetih.
“ To je grupa veterana rata iz svih vojski – Srbije, Hrvatske Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Zajedno odajem poštu stradalima u ratu i vojnim i civilnim. Osnovna ideja nam je da pošaljemo poruku pomirenja i žaljenja , bez obzira o kojim se žrtvama radi. To je gest bivših boraca jer imamo i nekakvu odgovornost za ono što se dešavalo devedesetih. Sledećim generacijama želimo poslati poruku da možemo zajedno da se sećamo tih ratova iz devedesetih, da možemo pogledati jedne druge u oči , da o svemu tome iskreno govorimo. Ove godine je 20 godina od bombardovanja Srbije i mi polaganjem venaca želimo da pokažemo da saučestvujemo u tuzi za stradalima.
Hasanbegpvić kaže da je na početku bilo otpora i nerazumevanja za njihovu aktivnost.
“Na početku je bilo otopora, bilo je ljudi koji nisu bili spremni za tako nešto, čak i protivnika ovakve ideje. Postepeno se širio broj ljudi koji su prepoznavali smisao i među borcima i među drugim ljudima koji su uvideli da je ovo jedini put i način da stvaramo relaksiranije načine za smanjivanje strahove i mržnje koje postoje. U početku je bilo teško naći čak i pojedinca koji je spreman na tako nešto. Sada u Bosni to uspevamo. To se polako širi i u regiji, u Srbiji i Hrvatskoj. Bilo nas je samo tri, pet i sedam boraca koji su prihvatili ovu akciju a sada je već stotinak ljudi koji su uključeni iz svih ovih regija.
Hasanbegović kaže da postoji veliki broj mesta, objekata, lokacija na kojima je bilo ubijanja, streljanja, logora, zatvora u kojima su ljudi mučeni i ubijani , a da se to negira, ne dozvoljava da se objavi pa su ta mesta ostala neobeležen
“ Ideja nam je da plakatom to obeležimo i naslikamo i i to stavimo na društvene mreže, da ljudi znaju da se tu dogodio zloćin za vreme rata. Borci su partneri u akciji obeležavanja neobeleženih mesta stradanja., da se stave spomenici ili ploče. Borci nam pomažu da ta mesta identifikujemo i obeležimo, a to je uglavnom u Bosni
Hamdija Karić iz Viteza, srednja Bosna, bivši pripadnik Armije Republike Bosne i Hercegovine , ratni vojni invalid, nosilac najvećeh ratnog priznanja Zlatni ljiljan kada je otišao u rat imao je 36 godina.
“Nisam verovao da će do rata doći a kada je došlo to je učinilo svoje. Kada se rat završio nisam verovao da ćemo ponovo moći zajedno, jer je politika umešala prste i dan danas to radi. Otac sam troje dece, sada već udatih i oženjenih” , kaže Karić.
Bio je u predsdništvima mnogih boračkih udruženja a sada se opredelio za samo za širenje mirnodopskih poruka.
“Sada više nisam ni u jednoj boračkoj organizaciji već u Centru za nenasilnu akciju od 2012. godine. Želim da dam svoj doprinos , da pozivam na suživot, pomirenja, da se poklonimo žrtvama stradanja u ovom ratu”
On dodaje da je Centar za nenasilje uradio što ni jedna politika i ni jedan političar nije.
“ Seli zmo za sto da razgovaramo. Bilo je u početku nekih nedoumica, rezervisanosti. Iz dana u dan sticali smo povetenje jedni u druge, i danas su među nama Hrvati, Muslimani, Srbi. Mi smo braća. Ovim putem želim da pošaljem poruku političarima “ Mi možemo i hoćemo zajedno”.
Dražen Horvat iz Hrvatske, pripadnik Hrvatske vojske u rat je otišao kada je imao mao 24 godine.
“Već nekoliko godina podržavam rad Centra za nenasilnu akciju i obišao sam već nekoliko mesta stradanja, obeleženih i neobeleženih. Podržavam rad Centra i mislim da je o nešto dobro što možemo da napravimo u društvu koje je još uvek podeljeno, posebno jer se radi o pripadnicima oružanih sukoba iz tog doba. Našim primerom možemo pokazati da se sukobi koji su onda bili i razlozi zbog kojih su oni nastali mogu prevazići i da možemo krenuti u nešto što možemo nazvati pomirenje” kaže Horvat
Najteži momenti za sve njih je kad dođu na mesto stradanja i kad se suoče sa strahotama rata.
“To je najintenzivniji osećaj. To ljudi često zanemaruju i dozvole da ih preuzme mržnja a najbitnije je pokazati saosećanje za patnju i svog naroda i drugih narod”, dodaje Horvat.
Aleksandar Sokolović iz “Graditelja mira “ Kruševac, ratni je vojni invalid 90 posto, ranjen na Kosovu.
“Puno mi je srce što su se moji prijatelji odazvali u ovolikom broju, što su došli sa svih strana . Mi smo kao članovi humanitarne organizacije “Graditelji” iz Kruševca stupili u kontakt sa njima pre sedam osam godina i od tada sarađujemo na svim njihovim akcijama . Mi smo njih maksimalno ispoštovali, išli na sva obeležavanja u Hrvatskoj i Bosni , shvatli smo da ima puno ljudi koji misle kao i mi i ovim putem pokazujemo da postoji nada da možemo opet živeti zajedno i da živimou miru “ kaže Sokolović.
Nekada na zaraćenim stranama, veterani ratova iz devedesetih godina su nakon polaganjem venca na spomen-obeležje žrtvama NATO agresije, čime su poslali iz Niša poruku mira planirali da obiđu i Spomen sobu Vojske Srbije i kulturno-istorijske znamenitosti Grada Niša.
