U savremenom društvu, upotreba interneta i pretraživača poput Google-a postala je svakodnevna rutina za mnoge ljude. Kada se suoče sa zdravstvenim problemima ili nedoumicama, veliki broj ljudi se okreće internetu kako bi dobili informacije ili samodijagnostikovali svoje stanje. Ovaj fenomen je doveo do stvaranja pojma „Google lekar“.
S tim u vezi pitali smo dr Vanju Nešić iz psihijatrijske ordinacije Psiho centar MM iz Niša, šta o tome misle lekari.
„Google lekar“ je termin koji opisuje praksu pretraživanja zdravstvenih simptoma i informacija putem Google-a ili drugih internet pretraživača umesto konsultacije sa pravim medicinskim stručnjakom. Iako internet može biti koristan izvor informacija, oslanjanje isključivo na njega za medicinske savete nosi brojne rizike.
Pretraživanje simptoma na internetu može dovesti do pogrešnih zaključaka. Na primer, jednostavan bol u stomaku može biti rezultat probavnih smetnji, ali internet može sugerisati ozbiljnija stanja kao što su upala slepog creva ili čak rak. Ovakve informacije mogu izazvati nepotreban stres i anksioznost kod osobe koja se suočava sa simptomima.
Jedan od glavnih problema sa „Google lekarom“ je nedostatak konteksta. Medicinski stručnjaci provode godine u učenju i obuci kako bi mogli da dijagnostikuju i leče pacijente. Oni koriste širok spektar informacija, uključujući pacijentovu istoriju bolesti, fizičke preglede i laboratorijske testove, kako bi došli do tačne dijagnoze. Sa druge strane, informacije na internetu često su generičke i ne uzimaju u obzir individualne karakteristike pacijenta.
Takođe, informacije na internetu nisu uvek pouzdane. Mnogi izvori nisu regulisani, a neki mogu biti netačni ili zastareli. Postoje i web stranice koje promovišu pseudonaučne tretmane ili prodaju proizvode koji nisu medicinski provereni. Oslanjanje na takve izvore može biti opasno i dovesti do pogrešnog lečenja.
U svetlu ovih rizika, važno je koristiti internet kao dodatni alat za informisanje, ali ne i kao zamenu za profesionalni medicinski savet. Kada se suočavate sa zdravstvenim problemima, najbolji pristup je konsultacija sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom koji može pružiti tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman.
Kada je reč o psihijatrijskim poremećajima, oslanjanje na „Google lekara“ može biti posebno problematično i nosi specifične rizike. Psihijatri i psihoterapeuti naglašavaju sledeće aspekte:
1. Samo-dijagnoza:
– Psihijatrijski poremećaji su kompleksni i često zahtevaju stručnu procenu. Samodijagnoza putem interneta može dovesti do pogrešnih zaključaka. Na primer, simptomi depresije mogu biti slični simptomima anksioznosti, bipolarnog poremećaja ili drugih mentalnih stanja, što može dovesti do neadekvatnog pristupa lečenju.
2. Stigma i anksioznost:
– Traženje informacija o mentalnim poremećajima može pojačati stigmu i anksioznost. Čitanje o različitim simptomima i potencijalnim dijagnozama može izazvati strah i dodatno pogoršati stanje osobe koja već pati od psihijatrijskih problema.
3. Nepouzdani izvori informacija:
– Mnoge web stranice koje pružaju informacije o mentalnom zdravlju nisu pouzdane ili su zasnovane na pseudonauci. Oslanjanje na takve izvore može dovesti do loših odluka u vezi sa lečenjem, uključujući upotrebu neproverenih ili štetnih metoda.
4. Složenost tretmana:
– Lečenje psihijatrijskih poremećaja često uključuje kombinaciju terapija, lekova i promena u načinu života. Samo-proučavanje putem interneta ne može zameniti personalizovani tretman koji pruža stručnjak. Psihijatar uzima u obzir celokupnu istoriju pacijenta, specifične simptome i odgovore na prethodne tretmane kako bi razvio odgovarajući plan lečenja.
5. Rizik od samolečenja:
– Neki ljudi mogu pokušati da se sami leče na osnovu informacija pronađenih na internetu, što može uključivati upotrebu lekova bez nadzora lekara ili eksperimentisanje sa alternativnim tretmanima. Ovo može biti opasno i pogoršati simptome ili dovesti do novih problema.
6. Preopterećenje informacijama i konfuzija:
– Internet pruža ogromnu količinu informacija, što može dovesti do preopterećenja i konfuzije. Osobe koje traže informacije o svojim psihijatrijskim simptomima mogu biti zbunjene kontradiktornim savetima i mišljenjima, što može dodatno otežati donošenje odluka o lečenju.
Preporuke psihijatara i psihoterapeuta
Konsultacija sa stručnjakom:
– Psihijatri naglašavaju važnost konsultacije sa stručnjakom za tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman. Profesionalci mogu pružiti personalizovanu pomoć koja je prilagođena individualnim potrebama pacijenta.
Korišćenje proverenih izvora:
– Preporučuje se korišćenje proverenih i kredibilnih izvora informacija, kao što su sajtovi medicinskih centara, vladine zdravstvene organizacije i priznate zdravstvene ustanove. Ovo može pomoći u dobijanju tačnih i pouzdanih informacija.
– Psihoterapija može biti korisna za rad na anksioznosti i strahu povezanom sa zdravstvenim stanjem. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i druge terapijske tehnike mogu pomoći u razvoju zdravijih obrazaca mišljenja i ponašanja, ali pre toga dijagnostikuje lekar psihijatar
Upotreba interneta, posebno Google-a, za traženje zdravstvenih informacija postala je uobičajena praksa među pacijentima. Iako pruža brz pristup velikoj količini informacija, važno je napomenuti da informacije dostupne na internetu nisu uvek tačne, ažurne ili prilagođene individualnim zdravstvenim potrebama. Stoga, savetuje se da pacijenti koriste internet kao dopunu profesionalnim medicinskim savetima, a ne kao zamenu za konsultacije sa lekarom. Stručna procena i dijagnostika ostaju nezamenljivi elementi kvalitetne zdravstvene nege.
Psiho Centar MM
+381 (0) 69 12-98-136
+381 (0) 18 276-943
Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
