Islamski vernici počeli su četvorodnevnu proslavu Kurban-bajrama, odnosno Dana žrtve. Slavi se dva meseca i 10 dana nakon Ramazana.
Kurban-bajram se dočekuje u kućama. Glavne aktivnosti islamskih vernika su svečano klanjanje Bajram ramaza prvog jutra i priprema kurbana, odnosno žrtve, obično ovna.
Proslavlja se četiri dana. Praznik se naziva i hadžijski, jer se u Meki završava glavno godišnje hodočašće.
Posle dve godine ograničenja izazvanih pandemijom korona virusa, hadžiluk se vraća u punoj meri. Smatra se da je hadžija Alahov gost kome se pruža prilika da mu se oproste svi gresi.
Milioni muslimana svake godine okupljaju se na tlu kojim je koračao Muhamed.
Hodočašće na tom svetom mestu jedno je od pet glavnih obaveza svakog punoletnog muslimana kome to imovinsko i zdravstveno stanje dozvoljava.
Tradicionalno, nakon molitve u Meki, hodočasnici odlaze do planine Arafat gde se veruje da je Muhamed poslednji put propovedao.
U tradiciji islama, kurbansko meso ne deli se samo muslimanima već svima bez razlike – sirotinji, komšijama i rodbini.
Čestita se rečenicom „Bajram šerif mubarek olsun“ što u prevodu znači „neka bude čestit i blagosloven Bajram“.