Gradski Portal 018 – 13.11.2018
Poslednjem susretu srpskog patrijarha Gavrila Dožića i srpskog vladike Svetog Nikolaja Velimirovića, koji se odigrao na Mitrovdan 1946. godine u Nemačkoj, imala je prilika da prisustvuje niška publika sinoć u Narodnom pozorištu u Nišu. U ovom hramu kulture je odigrana dramu “Mitrovdan” , zajednički projekat dva beogradska pozorišta – Madlenijanum i Moderna garaža koja ima za temu ličnosti srpskog patrijarha Gavrila Dožića i srpskog vladike Svetog Nikolaja Velimirovića, a pre svega njihov poslednji susret pre nego
U drami MITROVDAN patrijarh srpski Gavrilo Dožić, oslobođeni zatočenik nacističkog logora u Nemačkoj, i vladika Nikolaj Velimirović, emigrant, razgovaraju o neizvesnoj sudbini naroda i pravoslavlja u otadžbini nad kojima se nadnosi pretnja komunističkog terora. NJihov dijalog teče u vili Vilhelma Krauta, Nemca, bivšeg logorskog kuvara koji ih sada opslužuje srpskim jelima i čak uspeva da umesi slavski kolač. Crkveni velikodostojnici ostaju nepokolebljivo odani suštini svetosavske tradicije i etike. Patrijarh Dožić ne odustaje od namere da se vrati u otadžbinu i podeli istorijsku sudbinu sa svojim narodom, a vladika Nikolaj nastavlja emigranski život do svog ovozemaljskog kraja.
Drama je bazirana na istorijskim činjenicama. Reditelj predstave je autor teksta, Bratislav Petković, a na sceni je publika mogla da gleda dvojicu izvrsnih glumaca – Nebojšu LJubišića koji igra patrijarha Gavrila i Laku Nikolića koji je oživeo lik Svetog Nikolaja Velimirovića
Nebojša LJubišić poznat auditorijumu po mnogim pozorišnim ulogama ovim likom, patrijarha Gavrila imao je jednu vrstu edukativnog obraćanja publici. O svojoj ulozi u predstavi kaže:
„Svaku istorijsku ličnost je teško igrati ali mi u ovoj predstavi , osim zadataka koje su bile zadate i od pisca i od reditelja , nismo tražili neku sličnost, ni likovno ni bilo kakvu drugu. Nismo ga poznavali dovoljno dobro da bismo ušli njegovu dušu. Znali smo samo kakvog je bio karaktera , koliko je bio bolestan i koliko je bio privržen veri i crkvi, pa smo onda to i potencirali. Nije teško kad radite sa darovitim ljudima onima koji vole pozorište , koji razumeju glumu i glumce. Onda je uživanje „ rekao je LJubišič.
Patrijarh Gavrilo nije imao nimalo lak život, prepun ne samo lično važnih nego i za istoriju važnih događaja. To ga je na kraju koštalo i zdravlja. Učesnik je Prvog svetskog rata sa puškom u ruci, a u vreme Drugog svetskog rata bio je u logoru Dahau. Po završetku rata, zbog nove vlasti nije mogao odmah da se vrati u zemlju, nego tek 14. novembra 1946. godine. Odmah po dolasku sazvao je vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, da bi se razmotrila nova situacija u zemlji koja je bila veoma teška za pravoslavnu crkvu.
Vladiku Nikolaja Velimiroviča igrao je glumac Laka Nikolić. On kaže da je radeći ovu predstavu saznao neke nove stvari vezane za život vladike Nikolaja Velimirovića koje pre toga nije znao. Pripremanje uloge za njega je bio istaživački rad u kome je uživao. U pripremanju uloge u predstavi koja veliku pažnju poklanja verskim obredima imali su pomoć sveštenika
„ Mislim da je to nešto što je jedna od dragocenijih stvari u ovoj predstavi, pored istorijskih činjenica i prepiske. Deo predstave u kome se izvode obredi, slavski i obred krštenja , naročito onaj početni slavski je nešto što nam daje glumački degritet da posle možemo da sve to lako da igramo“, kaže Laka Nikolić koji objašnjava da sve što je rečeno u predstavi, pismo pape patrijarhu Gavrilu i njegov odgovor ima istorijsku podlogu, originalno je prenet.
„ Sve što smo izrekli na pozornici , pismo koje je patrijarh dobio od pape, od reči do reči, kao i pismo koje je on poslao papi je originalno preneto. Ništa tu nismo promenili, ili saželi“ dodaje Nikolić.
Predstava koju je niška publika imala priliku da gleda imala je premijeru ove godine u februaru .
