Danas je u zgradi Istorijskog arhiva u niškoj Tvrđavi, otvorena izložba „Konkordatska kriza 1937. godine“, u organizaciji pravoslavne Eparhije niške i Istorijskog arhiva Niš. Izložba će trajati do 29. decembra.
Problem konkordata iz 1935. godine, kako piše u jednom od izloženih tekstova, predstavljao je jedan od najzamršenijih pravno-političko-verskih pitanja u Kraljevini Jugoslaviji, jer je to bila jedna multietnička sredina. Odnos triju vodećih veroispovesti 1931. godine bio je sledeći: pravoslavci 47%, rimokatolici 37%, a muslimani 11%.Pored njih su, kako je navedeno, bile i manje grupe protestanata i Jevreja. U takvim okolnostima bilo je veoma teško održavati skladne odnoseu društvu ukoliko ne postoje adekvatni mehanizmi.
Sveti arhijerejski sabor SPC tada je održao zasedanje i zauzeo stav da je u pitanju štetan dokument kojim se suštinski u nepovoljnom smislu menja položaj SPCi daju posebne privilegije Katoličkoj crkvi.
Kako se još navodi, bojazan SPC oko privilegija koje bi trebalo da dobije Rimokatolička crkva, udružena sa opozicijom koja je želela da ukloni vladu Milana Stojadinovića, dovela je do ove velike krize u Kraljevini Jugoslaviji.
Dušan Andrejević, arhivista u Istorijskom arhivu Niš, istakao je da je ovo bio specifičan događaj u istoriji Kraljevine Jugoslavije, koji je izazvao najveće verske i političke probleme, maltene u postojanju Kraljevine.
“Konkordat je ugovor koji je potpisan sa Vatikanom 1935. godine i na njemu se radilo vrlo dugo. Iako se us tartu smatralo da neće biti problema kod potpisivanja takvog ugovora, ipak se ispostavilo da su članovi tog ugovora vrlo problematični i da dovode Rimokatolike u bolju poziciju, u kojoj su imali veće benefite od Srpkse pravoslavne crkve, što u tom trenutku, pogotovu u tom verski i politički sukobima koji su postojali tih godina, kako u Jugoslaviji, tako i u Evropi, bilo vrlo problematično”, objasnio je Andrejević, pa dodao:
“Srpsa pravoslavna crkva ušla je u raspravu sa Vladom na čijem čelu je tada bio Milan Stojadinović. Ta kriza se polako povećavala sve više i više, da bi došlo do kulminacije juna 1937. godine, kada je organizovana tzv. krvava litija. To je u stvari litija povodom bolesti patrijarha Varnave, koji se nalazio na samrti. Vlast nije to želela da dozvoli i došlo je do ozbiljnih sukoba”, rekao je Andrejević, pa pojasnio epilog toga:
“Taj ugovor je usvojen u Narodnoj skupštini, a iste večeri je preminuo patrijarh, što je dovelo do kulminacije sukoba i negativne energije u narodu. Čak su i u Nišu, iako skoro nigde nije zabeleženo, organizovani protesti. To smo jedva uspeli da pronađemo u staroj štampi, bukvalno na nekoliko m alih mesta opisano.”
Direktorka Istorijskog arhiva Niš Snežana Radović, izjavila je da je mnogo tema koje interesuju arhiviste I istoričare, a da je ova sve do sada čekala da dođe na red.
“Zahvaljujući jednom albumu iz naše biblioteke, fotografijama koje su prikazale tu Krvavu litiju kroz ulice Grada Niša. To nam je postavilo zadatak da realizujemo ovu izložbu i da je predstavimo niškoj javnosti. Na ovoj izložbi naši sugrađani prvi put mogu da vide i fotografije i tekstove koji ih prate, kao i eksponate iz Eparhije niške, koje su kod nas u Arhivu, uz blagoslov našeg vladike.”
Protođakon Dalibor Mitić, arhivista Eparhije niške, ocenio je da su Istorijski arhiv u Nišu i pravoslavna Eparhija niška najveći baštenici naše prošlosti.
“Mi revnosno čuvamo i promovišemokulturno-istorijsko nasleđe, u vidu ličnih predmeta, knjiga ili arhivskih dokumenata. Ovaj projekat je zapravo zajedničkom saradnjom Istorijskog arhiva u Nišu i pravoslavne Eparhije niške, danas predstavljen široj javnosti. Na ovom mestu mogu se videti dragoceni predmeti i dokumenti vezani za događaje iz novembra meseca 1937. godine”, izjavio je Mirić, pa izneo zanimljiv podatak iz istorije Niša:
“Ovaj događaj bio je najmasovniji koji je Niš do tada ikada video. 1937. godina bila je turbulentna, a o tim događajima se skoro ništa nije znalo, sve do ove izložbe.
Nadamo se da će ova izložba i katalog, koji je Istorijski arhiv zajedno sa Eparhijom niškom izdao, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, uspeti da rasvetli mnoge nepoznate događaje i da će iz senke i tame doneti na svetlo dana neke nepoznate detalje, koje do sada nismo znali.”
