Organizacija PROTECTA je u utorak 3. marta u Regionalnoj privrednoj komori organizovala okrugli sto: „ Cirkularna ekonomija-izazov ili mogućnost za lokalnu samoupravu“ koji je organizovan kao završna manifestacija u okviru projekta „Cirkularna ekonomija u službi lokalnog razvoja“.
Okruglom stolu su prisustvovali mnogobrojni predstavnici privrede, lokalne samouprave, javnih preduzeća i gradskih institucija, akademske zajednice i organizacije civilnog društva, i u kvalitetnoj diskusiji se govorilo o mogućnostima primene modela cirkularne ekonomije u Nišu. Iz prve ruke smo mogli da čujemo šta sve na temu cirkularne ekonomije rade gradske službe kao što su kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte, sekretarijat za zaštitu životne sredine, gradski energetski menadžer, JKP Medijana.
Nije nedostajalo ni primera dobre prakse iz privrede, koje je predstavila predstavnica kompanije E-reciklaža. Na samom početku skupa, predstavljena su i dve štampane publikacije na temu cirkularne ekologije, koje je uredila PROTECTA, i koje su prve u Nišu i među retkima u Srbiji koje se bave ovom temom. Publikacije „Vodič kroz cirkularnu ekonomiju“ i „Preporuke za uvođenje cirkularne ekonomije na lokalu„, je predstavila Aleksandra Savić, saradnik na projektu.
Na skupu su pomenuti i mnogobrojni uspešni primeri implementacije cirkularne ekonomije u svetskim gradovima koji se sprovode u važnim segmentima gradskog života kao što su stanovanje, mobilnost, ishrana, potrošnja, proizvodi. Promena ponašanja i prelazak sa potrošačkog pristupa na korisnički je u osnovi filozofije cirkularne ekonomije.
Poražavajuči su podaci vezani za prekomerno koriščenje prirodnih resursa na globalnom nivou koji su izneti u okviru okruglog stola:
Stanovanje:
– 10-15% građevinskog materijala se baca tokom izgradnje;
– 60% evropskih kancelarija se ne koristi čak ni u radno vreme;
– 20-40% potrošene energije u postojećim zgradama se može uštedeti;
– 30% globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte proizvode zgrade u gradovima.
– 54% materijala prilikom rušenja završi na deponijama,
Mobilnost:
– 2-5% globalnog BDP-a se izgubi usled zagušenja u saobraćaju;
– 13% potrošnje globalnih resursa je vezano za mobilnost;
– 90% zagađenja vazduha u gradovima prouzrokuju emisije vozila;
Hrana:
– 30 % hrane proizvedene u svetu – vredne jedan bilion dolara baci se svake godine, a opet,
– 10% svetske populacije gladuje;
– 2% bioloških hranjivih materija – organskog otpada u obliku odbačene hrane, nusproizvoda i kanalizacije koji sadrži dragocene hranlјive sastojke se vraća u produktivnu upotrebu, ostatak završi na deponijama;
Proizvodi:
– 75% čvrstog komunalnog otpada sastoji se od odbačene robe široke potrošnje; od kojih je 80% spalјeno, odlagano u otpad ili bačeno zbog loše izrade i / ili nedostatka opcija za prikuplјanje.
– 80% predmeta za domaćinstvo koristi se manje od jednom mesečno.
– 80% uticaja proizvoda na zagađenje životne sredine određeno je još u fazi izrade.
Zaključak skupa je da će uspešna primena cirkularne ekonomije u gradu zavisiti pre svega od međusektorske saradnje i razmene informacija i znanja. Grad Niš ne sme čekati inicijative sa nacionalnog nivoa već mora pokrenuti sopstvene resurse kako bi što pre u velikoj meri bio urađen prelaz sa linearne na cirkularnu ekonomiju.
Inovacije leže u srži cirkularne ekonomije, i Grad Niš mora pronaći sredstva i političku volju da primeni inovativne ideje i radi na njihovom razvijanju. Edukacija građana, stimulacije za privredu, uvažavanje ekspertize koju poseduju Univerzitet i organizacije civilnog društva moraju postati prioritet u razmišljanju i radu gradskih institucija i lokalnih samouprava.
