Danas je u Sali Gradske opštine Pantelej, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, održana tribina pod nazivom „Isključi nasilje, uključi prevenciju“.
Tribina je okupila predstavnice ženskog aktivizma i žene na pozicijama odlučivanja i nosioce javnih funkcija, a govornice su bile državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović i predsednica GO Pantelej Nataša Stanković.
Nataša Stanković je istakla da je GO Pantelej među prvima koja je napravila lokalni akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti od 2021-2025. godine.
“Zaista se trudimo svih poslenjih godina da rodna ravnopravnost bude maksimalno unapređena. U Skupštini GO Pantelej preko 40% odbornica su žene, a kada govorimo o izvršnoj vvlasti u samoj opštini, od pet rukovodećih mesta, na četiri se nalaze žene. Od 2020. godine, kada je na čelu Opštine Pantelej po prvi put u istoriji žena predsednik, tj. ja, u mom timu je više od 60% žena i trudimo se da im damo na značaju, jer žene su vredne, odgovorne i majke, i treba da se sagledaju, ustavri, na jedan potpuno drugačiji način u odnosu na ono kako je na njih gledano u prethodnom periodu. Zaista, žena ne treba da bude diskriminisana na bilo kom poslu i bilo kojoj poziciji samo zato što je žena.”
Ona je navela da njihov lokalni Akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti ima za cilj unapređenje ravnopravnosti između žena i muškaraca u svim poslovima, rodno budžetiranje, uspostavljanje boljih uslova za život za žene koje se nalaze na ruralnom području.
“Mi smo opština koja ima 12 sela na teritoriji naše GO, i u svakom smislu jednostavno unapređenje rodne ravnopravnosti na ovoj teritoriji. GO Pantelej je spacifična opština, mlada, a ujedno istara GO. Poslednjih deset godina natalitet i prirodni priraštaju našoj GO je porastao. Mi imamo 10 hiljada stanovnika više nego po poslednjem popisu iz 2011. godine. Tome je doprinelo unapređenje same GO, veliki broj izgrađenih novih stanova i zgrada, pogotovo za mlade bračne parove i ljude sa malom decom, tako da je i samo rađanje na teritoriji naše opštine u porastu, što je veoma redak slučaj za celu našu zemlju.”
Stana Božović navela je da je ovo period od 16 dana koji predstavljaju dane aktivizma, počev od 25. novembra, kada je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, u sklopu kojih ide mnogo važnih datuma.
“3. decembar je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i danas je 10 decembar, koji je Međunarodni dan ljudskih prava, koji je ustanovila Generalna skupštuina Ujedinjenih nacija. Današnji dan je važan jer sve zemlje sveta skreću pažnju na ove datume i na to da svaki čovek mora da uživa ljudska prava, da bude bez diskriminacije, da radimo na borbi i protiv nasilja nad ženama i protiv nasilja nad svima. Stav naše zemlje je nulta tolerancija prema nasilju. Ovo je dan kada svi donosioci odluka, civilni sektor i svi odgovorni u društvu skreću pažnju gde se nalazimo, šta smo uradili i šta još treba da uradimo. Nijedna zemlja u svetu, pa ni Srbija, ne može biti srećna i uspešna, ako se ne poštuju ljudska prava”, izjavila je Božović, pa naglasila da, u proteklih par godina svi naši zakoni, dokumenta i strategije idu u tom pravcu:
“Ispunjavamo sve obaveze kada su u pitanju konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Srbija je među prvih 10 država potpisala i usvojila konvenciju Saveta Evrope, tzv. Istanbulsku konvenciju, koja se na nivou evropske zajednice bori protiv nasilja i koja potpisuje sve mere vezano za borbu protiv nasilja, ali i prevenciju i sprečavanje nasilja, kada je u pitanju ova konvencija. Republika Srbija može da se pohvali kao lider u regionu po pitanju unapređena žena, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i borbe protiv nasilja”, tvrdi državna sekretarka, pa navodi zbog čega smatra da je tako:
“To pokazuju svi rezultati i sve analize, jer naša država je 2017. donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Za ovaj zakon su isključivo zaduženi za sprovođenje Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, preko naših centara za socijalni rad. Ovaj zakon prati i strategija borba protiv nasilja, koji je usvojila Vlada na sednici 2021. godine. Sva ministarstva i institucije rade u cilju sprečavanja i prevencije borbe protiv nasilja.”
Ona je, ipak, istakla da rezultati pokazuju da žene u Srbiji imaju veliki problem kada je u pitanju nasilje.
“70-80% trpe porodično, partnersko ili neki drugi oblik nasilja, da li je to seksualno, psihičko ili ekonomsko, i to nam ukazuje da kao društvo i država, i ministarstva, i civilini sektor, i lokalne samouprave, svi moramo raditi na sprečavanju ovog nasilja i velika je stvar upravo što je Opština Pantelej organizovala ovu tribinu. Ključna reč na ovoj tribini je “prevencija”.”
Državna sekretarka je o nasilju govorila kao o društvenom fenomenu.
“Pogađa sve države sveta, pogađa sva društva i nema pravila kada je u pitanju status, a to je pitanje radnog mesta, pitanje novca, pitanje moći. Kada govorimo o Srbiji, rekla sam da je u globalu negde oko 70% zastupljeno partnersko ili porodično nasilje, i ono je zastupljeno i u veliim i u malim sredinama, ali bih rekla da je mnogo teže ženi u malim, ruralnim sredinama, zbog stereotipa. Posebno su pogođene žene na selu, zbog infrastrukture koja im možda nije dostupna i zbog podrške koja ima je potrebna”, izjavila je Božović, pa istakla da je ovo prilika da se pruži maksimalna podrška ženama na nivou malih sredina:
“Ono što je dobro jeste novi zakon iz 2017. godine, koji ima hitne i urgentne mere za sprečavanje nasilja i udaljenje nasilnika, tako da svi u Srbiji, bilo gde da se nalaze, moraju hitno i urgentno postupati po ovom zakonu, kada su u pitanju naši centri za socijalni rad, kao i kada je u pitanju policija.”
Ipak, kada je reč o nekim drugim stvarima, još uvek nije čista situacija.
“Što se tiče nekih drugih stvari koje su potrebne ženi u unapređenju rodne ravnopravnosti, itekako je potrebna podrška ženi u tim malim ruralnim sredinama, ženama koje su na selu, koje vode brigu o domaćinstvu, o deci, o kući, o kuvanju, o starim roditeljima, jer u Srbiji i dalje neki misle da je to sve na ženi i da joj nije potrebna podrška, jer žena, pored posla koji radi, da li je to u bašti, na njivi, u poljioprivredi, čekaju deca, kuća, održavanje higijene, stari roditelji, zimnica i sve ostalo, i mnogo je teži život na selu. Zato, kroz sve naše strateške politike, svih ministarstava, jeste zastupljena podrška ženama na selu i velika podrška i Ministarstva privrede, kroz ogromna sredstva koja idu da pruže podršku ženama na selu, kroz samofinansiranje, zaposlenje i podrška za otvaranje sopstvenog biznisa”, zaključila je državna sekretarka .
