Juče je u Oficirskom domu održana promocija romana “Hotel Ledeni vrh”, autora Alekse Kostadinovića, a u organizaciji Kancelarije za mlade Grada Niša.
O romanu su govorili prof dr Goran Maksimović, doc. dr Mirjana Bojanić Ćirković, sa Filozofskog fakulteta u Nišu, novinarka i recenzentkinja ove knjige Jelena Jocić, kao i Sanja Stevanović, lektorka elektronskog časopisa “Bez limita”.
Recenzentkinja ovog romana Jelena Jocić izjavila je da je saradnja počela kada je autor na adresu njenog časopisa poslao prvo poglavlje romana novembra 2019. godine, sa namerom da ga ponudi za objavljivanje.
“Naznačio je da je reč o horor romanu, te radoznala kakve jesam, odmah sam se latila čitanja. Na prvo čitanje sam uočila da autor ima talenat za pisanje i da ima prostora za dalji rad. Pročitala sam poglavlje ponovo i uz sugestije ga vratila autoru. On je prihvatio sugestije i prvo poglavlje je ubrzo objavljeno”, izjavila je Jocić, pa dodala:
“Nije prošlo dugo kada sam dobila i drugo poglavlje, a zatim i svako naredno. Zanimljivo je da je Aleksa imao obaveznu lektiru, odnosno po mojoj preporuci je čitao dela iz oblasti fanstastike i horora, koja bi mu mogla pomoći da izgradi sopstveni stil. Kako su se poglavlja nizala, a priča se razvijala pomaljalo se delo koje će, znala sam tada, sve nas koji smo učestvovali u njegovoj realizaciji učiniti ponosnim.”
Ona je napomenula i da je roman već imao svoje prvo dramsko izvođenje, u okviru promocije časopisa Bez limita na niškom sajmu knjiga, zahvaljujući glumici Anastasiji Cvijanović, koja je dočarala jednu strašnu scenu iz prvog poglavlja.
Autor je istakao da ga je horor žanr uvek privlačio.
“Ta misterija koja prati skoro svako delo ovog žanra (film, seriju ili knjigu), kao i mogućnost postojanja „onostranog“ sveta koji je drugačiji od našeg. Te sposobnosti i „moći“ koje razni autori pripisuju tim stvorenjima su upravo ono što razlikuje njihov svet od našeg. Takođe, postoji i pitanje (ne)probojne granice među svetovima, kao i pitanje šta se dešava onima koji pređu na drugu stranu? U svojim delima pokušavam da osmislim i dam odgovor upravo na ovakva neobična i, usudio bih se reći, provokativna pitanja.”
On je objasnio kako je tekla saradnja sa Jelenom Jocić, kao i šta je potrebno kako bi se izrodilo jedno ovakvo delo.
“Bilo je zahtevo, kako meni tako i njoj, verujem. Pisati roman ili, da bolje kažem raditi na njemu, nije nimalo jednostavna stvar. Zahteva dosta posvećenosti i neprekidne koncentracije kako bi se ta celina valjano oformila. Jelena i ja samo, kroz rad, našli zajednički jezik, što nam je i te kako pomoglo da ostanemo na „istoj talasnoj dužini. Zahvaljujući njenoj stručnosti i posvećenosti, a mom prihvatanju svake kritike (koje su bile dobrnonamerne), roman je napokon, posle skoro godinu dana rada, ugledao svetlost dana.”
Profesor Maksimović sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta, objasnio je zbog čega se odlučio da izda ovaj roman.
“Veoma neobičan rukopis, žanrovski takođe provokativan, radi se o horor prozi, odnosno jednom specifičnom tipu fantastike, koji je uvek provokativan i izazovan za književnu publiku i bili smo prosto impresionirani činjenicom da jedan student napiše tako neobičan i kvalitetan roman, posebno zato što je to njegov prvi rukopis, a onda smo sticajem srećnih okolnosti, pronašli saradnike koji su bili spremni da štampaju ovaj roman.”
