Sinoć je u Oficirskom domu održana promocija knjige „Istina je laž“, autora Nenada Jašarevića.
Autor je rođen 1959. godine u Nišu , diplomirao je na ekonomskom fakultetu u Srbiji i na filozofskom fakultetu u Rumuniji. Profesor je romologije i lingvistike. Radio je kao saradnik predsednika flamanskog parlamenta Jefsleksa, braneći interes Roma na poljima integracije, emancipacije, edukacije, kao i na polju socio-ekonomskih pitanja. Takođe je bio i član komisije za ljudska prava u organizaciji “Humanrigts“, kao borac za inkluziju Roma i Romkinja na celom Balkanu.
Jašarević je istakao da je već 24 godine u penziji i da je živeo u Australiji, ali da to ne znači da želi da bude odstranjen i neadekvatan, već da da doprinos, kako bi bio deo nas.
„Hteo sam da u kulturnoj baštini nešto piše o našim Romima. U knjizi sam napisao 12 istinitih događaja i priča, koji će da označe stvarni život Roma iz sredine gde žive. Do sada mislim da nije napisano uopšte od strane nijednog književnika. Druga stvar je kada Rom piše o Romima i nadam se da će nekoliko reditelja imati sluha, da ovo bude dramsko delo i serijski ili dugometražni film.”
Govorio je i o naslovu dela.
“Čitao sam Fjorda i našao jedan pasus, gde govori da je istina laž. Ako govorimo o praksi, neki advokat bi laži morao da pretvori u istinu.Na tu stvar sam tako gledao, kao pravnik, kada više puta morate da prevarite sudiju, da biste dokazačli da je laž istina. Tako sam došao do poente priče, da moramo da se borimo da pretvorimo la u istinu, a ne istinu u laž, jer sto puta reći laž, znači da će se pretvoriti u istinu, a ukoliko istinu izgovorite hiljadu puta, a samo postoje dve laži, neće vam poverovati.”
On je istakao i da se stanje popravlja kada je reč o pisanim tragovim o Romima.
“Još početkom 8. veka, nikada nije bilo zapisa o našim Romima. Počelo je kasnije da se govori i priča, ali se to prenosilo sa kolena na koleno, a ne pismeno. Mnogo vekova kasnije je počelo da se piše. Poslednjih godina je mnogo počelo da se priča o romskoj tradiciji i kulturi. Ja se borim iz petnih žila da naš jezik i kultura ne izumru, jer preti opasnost da za dvadesetak ili tridesetak godina netati naš jezik”, rekao je Jašarević, pa nastavio o budućim planovima:
“Drugi moj deo života, koji tek sada počinje obeležila je diploma linvistike pretprošle godine na Filozofskom fakultetu, tako da sam počeo jedan novi život. Ne ostajem pri tome, sada pripremam disertaciju, gde ću se boriti svim snagama da doktoriram i da pređem na katedru u Briselu. Da otvorimo našu katedru, u najmanju ruku letnju školu, a kasnije ćemo imati tri redovna profesora, koji će obavljati svako svoj posao, da bi se naš jezik proširio i da ne bismo zaboravili ko smo i šta smo.”
Pomenuo je i koautorku dela Sofiju Osmanović, i objasnio otkud saradnja sa njom.
“Ona je bila moja saradnica i mnogo je zaslužna. To je jedna dobra devojčica, koja radi u Ministarstvu i bori se da poboljša položaj Roma. Ja sam je hteo da me prati platio da postane moja saradnica, kako bih nastavio da idem ovim putevima. Nadam se da ću uraditi i trilogiju, da neću ostati na ovoj knjizi i da ću uraditi još mnoge stvari da prikažem život Roma. Ne u filozofskom smislu, nego realno. Romi nisu nikao prikazani onakvi kakvi jesu, a kroz ovo delo hoću da prikažem istinu o Romima. To će biti stvarno jedan korak kog do sada nije bilo.”
Na kraju je objasnio i saradnju sa gradskim i republičkim institucijama.
“Razgovarao sam sa raznim ministrima, sa Ružićem, sa Čomićkom, danas sam bio u vašoj Skupštini ovde, video sam gospođu Sotirovski i njenu saradnicu. Veoma sam iznenađen kako su me prihvatili i primili. Jako sam prijatno iznenađen kako su me prihvatili i primili i mogu da iznesem svoje impresije u drugoj sredini. Govorili smo o mnogim projektima, a jedan od njih je bio i ta kultura. Ja sam Rom i ne bežim od toga. Sigurno ću tamo napraviti promociju, kako se ne bi dešavalo sve što se dešavalo do sad. Mi maticu nemamo, mi smo ovde vekvima sa vama i želimo da budemo deo vas , kao i vi deo nas”, zaključio je Jašarević.
