Danas je u Istorijskom arhivu Grada Niša održana premijerna projekcija dokumentarnog filma „Priče niškog trga“, autora Jovice Krstića i Miroslava Mitića.
Film govori o razvoju centralnog trga u prošlosti, sa osvrtom na sadašnjicu, sve to kroz prikaz života, ljudi i arhitekture određenog doba.
Jovica Krstić, jedan od autora, istakao je da je oduvek imao želju da pravi dokumentarne filove o znamenitim mestima i ljudima koji su dali pečat ovog gradu, a da je sada došao red i na sam trg. A priča počinje daleke 1888. godine.
„Niški trg zato što, pre svega, mislim da svi veliki gradovi imaju svoj trg, koji je zapravo centar, gde se neki putevi spajaju i gde se ljudi uglavnom okupljaju. Sve ono što je značajno za taj period i taj grad počinje od trga. Tako i Niš od postanka je imao svoj trg i hvala bogu još uvek je na tom istom mestu dan-danas. Film se ne bavi dalekom istorijom, već pre svega onim što je zabeleženo od početka oslobođenja, znači od 1888. godine, kada je Milan Obrenović ušao i oslobodio Niš i smatramo da tada trg dobija svoje pravo značenje i tada je dobio i ime. Samim tim što je dobio ime Trg Milana Obrenovića, mislimo da je to njegov prvi rođendan i film kreće od tog datuma.”
Autor kaže da nije bio u mogućnosti da zna kako je trg izgledao u godini oslobođenja, odnosno početka ovog filma.
“Mi smo korz istraživanja kolega, koroz razne crteže, fotografije, pa čak i video-snimaka, došli do neke slike kako je izgledao trg. Želeo sam da ovo ne bude istorijska priča, već sam se više oduševio tim starim fotografijama i nekako sam bio nostalgično vezan, jer je to sve jako lepo izgledalo. Meni je nekako sve što je ranije bilo izgledalo mnogo lepše. Nejverovatnije će se sa mnom složiti i naši stari sugrađani.”
Trg je oduvek bio mesto ukrštanja puteva, između istoka i zapada, i svi koji su dolazili u Niš, morali su da budu i na trgu.
“Sve vojske koje su osvajale Niš su neko vreme provele tu. Sva događanja koja su se dešavala, svečana i lepa, ili ratna, dešavala su se na trgu. Trg je u jednom periodu bio i pijaca, jer je pijaca morala da bude pristupačna. Kako se trg posle oslobođenja urbano menjao, tako se i ponašanje Nišlija u to vreme menjalo, od kostima do njihovih susreta. Glavni akcenat je tvrđavski most, koji je promenio izgled više puta. Svi osvajači koji su dolazili u Niš, mislili su da su osvojili grad kada su ušli na trg. Svi koji su slavili oslobođenje su smatrali da su grad definitivno oslobodili kada su došli na trg. Sve moguće parade, prvomajske i razne godišnjice, počinjale su sa trga”, ilustrovao je autor filma, pa naglasio kako je trg postepeno dobijao današnji izgled:
“Paralelno se menjala i arhitektura, a ono što je interesantno je sam saobraćaj, koji je bio sastavni deo života svih. Na samo mtrgu je morao da se postavi spomenik, jer svaki trg ima svoj spomenik. Tako je i
Niš dobio svoj, a uvek je tu morala da postoji i glavna autobuska stanica. Mnogi lepi dužani i kafane su porušeni zarad nečeg novog i atraktivnog. Posebno smo bacili akcenat na rušenja sa istočne strane da bi se sagradio hotel “Ambasador”, a ostala je leva strana, gde su svi lokali vršili promenu, a samim tim i okruženje.”
Ono što je ostalo i danas u tradiciji Nišlija i, sada već mnogih drugih ljudi koji žive u ovom gradu, jeste okupljanje upravo na ovom mestu, gde god da smo se uputili.
“Ono što je meni bilo jako zanimljivo je da su se mnoge stvari dešavale na trgu. Momak i devojka su se dogovarali da se nalaze “kod konja”, “kod trga” ili “kod spomenika”, trako da su i te lepe stvari ostale deo priče.”
Trg živi i na mnogobrojnim razglednicama i snimcima.
“Trg ne može da bude sam za sebe ako ne ugleda svetlost ekrana i štampe. Sigurno ste bili u prilici da vidite neke razglednice, kada nema “pozdrava iz Niša”, ako se ne uslika trg, gde su se svi turisti skupljali.”
Film je rađen u produkciji MMD Studia Niš uz podršku Saveta za kulturno stvaralaštvo Grada Niša.
