Danas je u Medija i reform centru u Nišu održana pres- konferencija Instituta za javno zdravlje Niš povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv HIV / AIDS.
Prof. dr Biljana Kocić, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti IZJZ Niš iznela je podatke koji se tiču ove bolesti na našem području.
„Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut” trenutno 2.890 osoba živi sa HIV infekcijom, a pretpostavka je da bar još 400 osoba ne znada ima pozitivan HIV status. Iz našeg iskustva, od 1987. godine do danas 190 osoba jeregistrovano sa HIV infekcijom, 33 su ženskog pola, znači 4,7 puta je više zaraženih muškog pola. Osobe su mlade, uzrasta od 15. do 49. godine. Egzitiralo je, što zbog AIDS-a, što a EIDS-om 62 osobe”, rekla je dr Kocić, pa dodala:
“Ono što je tačno, to je da se uklapamo u sliku Srbije kad je u pitanju dominantan način prenosa HIV infekcije. To je već godinama nezaštićeni seksualni odnos, među muškarcima za muški pol i heteroseksualni među ženama. Važno je da se ne beleži vertikalna transmisija, sa majke na dete, niti su među registrovanima oni koji injektiraju droge.”
Ona je istakla i podatke za ovu godinu.
“Imamo u registru osam novih HIV inficiranih. Svi su muškarci mlađih uzrasta, od 25. do 39. godine. Kod njih petoro je nažalost dijagnostifikovan AIDS, odnosno javili su se kad su dobili simptome i znake bolesti, a svega su tri one koje su imale HIV infekciju. Takođe je značajno da su gotovo sve osobe, njih sedmorica, sa nišavskog okruga, dok je samo jedna sa topličkog okruga. Smrtnih ishoda nije bilo.”
Pojasnila je i trenutni odnos prema osobama sa HIV infekcijom. Istakla je važnost intervenisanja terapijom, koja je kod nas dostupna od 1997. godine.
„Kada je decentralizovana, odnosno od kada se u sva četiri centra radi sa bolesnicima, ona je i pristupačnija, tako da je u odgovoru terapiji saradnja bila bolja i komfornija je, u međuvremenu, postala i sama terapija, sa smanjenjem broja tableta. Ono što možemo da kažemo i što je zapaženo na grafikonu koji je “Batut” istako to je da je od tada kvalitet života bolji i veće je preživljavanje, odnosno snižena je smrtnost na negde oko 20 na godinu dana, ali ono što je zabrinjavajuće je rastući broj novoinficiranih”, istakla je dr Biljana Kocić, pa zaključila:
“Znači ta primarna prevencija je veoma značajna, odnosno priča o savetovanju i testiranju na za to dosupnim mestima, bilo da su to državne institucije, kao što su instituti i zavodi, bilo da su to usluge koje pruža nevladin sektor. Definitivno je jasno da se ciljevi koji su zacrtani do 2020. nisu ostvarili, odnosno da 90% svih inficiranih bude dijagnostifikovano, da 90% od njih bude pokriveno terapijom i da 90% njih bude sa kontrolisanom infekcijom. To se nije dostiglo, tako da teško da ćemo se izboriti sa HIV-om i sa ciljevima za 2030.”
Bratislav Prokić iz organizacije “Potent”, Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje, podsetio je da su nekada u školama postojale edukacije, a da se sada HIV tretira kao zaboravljena bolest. On je najavio pilot projekat u Nišu, u okviru projekta edukativnog programa, oko kog bi trebalo da se slože i nastavnici, i roditelji i studenti, kako bi odgovorio na sve njihove potrebe i zablude.
„Poražavajuće da su danas upravo roditelji najviše zabrinuti za uvođenje seksualnog obrazovanja u školama. Pre nekoliko dana smo imali osobu koja je sa 16 godina saznala da je HIV pozitivna. Mislim da je ključno da naše usluge, koje su fokusirane na ključne populacije i koje su pod povišenim rizikom – a koje pružamo u Nišu, Beogradu i Kragujevcu – a to su pre svega muškarci koji imaju seks sa muškarcima, a onda i korisnike droge i seksualne radnike i radnice, proširimo i na opštu populaciju, i na mlade. Za to nam je potrebna i podrška lokalne sampuprave i zato mi je drago da je Niš juče potpisao Parisku deklaraciju, kojom se obavezuje da će podržati takve programe.”
