Gradski Portal 018 – 04.03.2019
U organizaciji Planinarskog društva „Preslap“, u nedelju, 3.marta 2019.godine, priređena je lepa i zanimljiva planinarsko-skijaška akcija na Kopaoniku. Više od pedesetoro planinarki i planinara, skijašica i skijaša, iskoristilo je prijatan dan za boravak celodnevni boravak u prirodi, za sportsko-rekreativne aktivnosti, boravak na priličnoj nadmorskoj visini i upoznavanje novih predela. Skijašica i skijaša bilo je desetak i oni su imali dovoljno vremena da isprobaju skoro sve skijaške staze na Kopaoniku. Planinarke i planinari iz Niša, Prokuplja, Leskovca, Predejana i Kruševca, opisali su fantastičan krug po Kopaoniku i oko njega.
Prvi vrh na koji se planinarska grupa uputila bio je Velika Gobelja (1932 m), čisto radi zagrevanja. Potom su se planinarke i planinari spustili do prevoja Jaram, i jednostavno su „uzjahali“ Karaman greben, i prešli ga celom njegovom dužinom. Na ovom grebenu, popeli su se na vrhove Veliki Karaman (1936 m) i Mali Karaman (1904 m). Usledio je silazak u dolinu Pajino preslo, koja se nalazi ispod Pančićevog vrha i vrha Suvo rudište. Odavde, planinarska družina krenula je ka stazi Krčmar i izlasku iz skijaškog centra Kopaonik. Zimsko planinarenje na Kopaoniku obično obuhvata vrhove u krugu skijaškog centra. Sada je bio postavljen jedan nešto udaljeniji cilj – vrh Nebeske stolice (1913 m), koji se nalazi jugoistočno od Pančićevog vrha, čak i blizu njemu, ali se već po izlasku sa staze Krčmar, sva ona vreva i osećaj komercijalizacije skijaškog centra Kopaonik, najedanput pretvori u osećaj potpune divljine, izolovanosti, zavlada tišina. Tako je i ovoga puta bilo. Uz sve to, zbog snega i leda na stazi, kretanje ka Nebeskim stolicama bilo je znatno sporije, vodički tim je dodatno pojačao mere opreza i bezbednosti. U ovoj planinarskoj družini, retko ko je i preko leta išao do Nebeskih stolica. Zato se pri završnom usponu na ovaj vrh, kod svih u družini oslobodila radost, nova energija, na mestu koje je tako blizu, a tako daleko od savremene civiliuzacije.
Nebeske stolice čine zapravo tri „stolice“ – tri stene na razmaku od po par stotina metara jedna od druge. Najviša „stolica“ i zvanični vrh Nebeske stolice nalazi se na razmeđi opština Brus i Leposavić, a preostale dve stene „pripadaju“ Leposaviću. Svojevremeno je, diveći se ovakvom obliku i položaju ovih stena i vrhova, tada mlad oficir, kasnije veliki vojvoda – Živoji Mišić, ovim vrhovima i nadenuo naziv Nebeske stolice.
U podnožju Nebeskih stolica nalazi se i arheološko nalazište, koje je otkriveno pre tridesetak godina, a sastoji se od temelja ranohrišćanske crkve. I do ovog mesta su planinarke i planinari uspeli da dođu. U povratku ka skijaškom centru, bilo je potrebno polako i oprezno preći deonice pod dubokim snegom i slojem leda. Kada je to uspešno okonačno, družina se ponovo našla na stazi Krmčar. Od Krčmara, prečicom koja vodi ispod same ograde kompleksa na Pančićevom vrhu, u smiraj dana, družina je izašla na vrh Suvo rudište (1976 m), na kome se nalazi obelisk podignut u slavu velikog naučnika Josifa Pančića. Sunce je počelo polako da zalazi, a nebo, planina Kopaonik i sve okolne i udaljene planine, sve do Prokletija i Durmitora, koji se sa Kopaonika jasno vide, dobili su nove nijanse.
Trojica junaka akcije bili su i oni najmlađi na planinarskoj stazi. Iz Kruševca, pridružila su se dva brata od stričeva, 9-godišnji Uglješa i 10-godišnji Matija Nićirofović. Iz Niša, junak je 12-godišnji Uroš Dinić, učenik Osnovne škole „Radoje Domanović“. Trojica poletaraca bez ikakvih problema i napora savladala su ovu kružnu stazu, čija je ukupna dužina bila oko 16 kilometara.Vođa skijaškog dela akcije bio je Dejan Radojlović.Vođe planinara bili su Miroslav Dokman i Nenad Stavanović, a pomagali su im Milica Jeremić i Miloš Stam
