Na današnji dan pre 26 godina, tokom NATO bombardovanja poginulo je 16 osoba, a teže je ranjeno 18 civila. Borbeni avioni Ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Holandije bacili su više kontejnera kasetnih bombi koje su pogodile Šumatovačku ulicu, tačnije pijacu, autobusku stanicu i zgradu Banovine.
Danas je na Univerzitetskom trgu parastosom i polaganjem venaca na Spomenik žrtvama NATO agresije obeležen Dan sećanja na civilne žrtve NATO agresije.
Živorad Mijačić, zastavnik u penziji, seća se tog dana, kad je sa još jednim vojnikom pomogao povređenima.
„Kad smo došli u visini Šumatovačke ulice video sam dva muškarca i jednu ženu kako leže i sede na betonu. Naredio sam vojniku da odmah okrene „pincgauera”. Izašli smo iz vozila i utovarili te ljude i odmah ih transportovali do gradske bolnice. Nisam verovao da će toliko neljudski da postupe NATO agresori i da će da gađaju civile”, priseća se Mijačić.
Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ističe da je ovo bio jedan od najtragičnijih dana tokom NATO agresije.
„Danas se sećamo na naše žrtve i to ćemo raditi dok postojimo, i kao država i kao narod. Ti ljudi su potpuno nevino stradali u nečemu što je u modernoj istoriji nezapamćeno, da bez ikakve odluke bilo kog nadležnog međunarodnog organa ili tela, izvrši agresiju na jednu suverenu i slobodnu zemlju, koja je branila svoj teritorijalni integritet”, naveo je Antić.
Predsednik gradske skupštine prof. dr Igor Novaković poručuje da generacije rođene nakon 1999. godine moraju da znaju šta se desilo tog dana, kako se on ne bi ponovio.
„Neki su krenuli po lekove, neki na pijacu, neki na redovne radne zadatke. Sve je radilo, trudili smo se da i tokom bombardovanja privreda ne stane. Nažalost, municijom, zabranjenom svim međunarodnim konvencijama, kasetne bombe su bačene greškom, a ti ljudi nazvani kolateralnom štetom, što je jedan sinonim za streljanje 16 Nišlija i Nišlijki od strane NATO pakta”, poručio je Novaković.
„To oružje je i te kako korišćeno tokom NATO agresije, naročito na Kosovu i Metohiji, a zatim i u Nišu u dva navrata – nad Duvaništem i ovde u centru grada. Ovde nema nikakvih vojnih meta, niti je bilo vojske. Ona se iz Niša povukla još pre početka rata, tako da je ovo bilo apsolutno jedna osvetnička akcija zbog herojske odbrane na Košarama i zbog herojske odbrane Kosova i Metohije. To je bilo jasno već iz prvih izjava NATO dužnosnika, koji su govorili da to jeste kolateralna šteta, ali da Srbi zadaju teške udarce NATO-u na Kosovu i Metohiji”, govori istoričar i član SUBNOR-a Goran Milosavljević.
Niš je grad koji je tokom NATO bombardovanja Srbije imao najveći broj civilnih žrtava nastradalih od kasetnih bombi. Tokom NATO agresije, na Niš je bačeno ukupno 16 kontejnera sa 3.000 kasetnih bombi. Bombardovanje je nastavljeno i 12. maja 1999. godine, kada su kasetne bombe bačene na naselje Duvanište, pri čemu je bilo povređeno 11 osoba.
