Polaganjem venaca na Francuskom vojnom groblju u Nišu, obeležen je 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Uz himnu Republike Srbije, vojni orkestar, polaganjem venaca na Starom vojničkom groblju u Nišu, predstavnici grada, vojske, policije, boračkih udruženja, kao i ostali građani Niša, odali su počast preminulim vojnicima i rodoljubima.
„Obeležavanje Dana primirja je obeležavanje sećanja na sve one stradale, koji su svoj život dali za slobodu svoje otadžbine. Veliki rat od 1904. do 1918. se završio na današnji dan potpisivanjem primirja, ali ne postoji nijedna nacija, koja je stradala više od srpske, gledajući proporcionalno broju stanovnika. Preko 1,3 miliona žrtava je najveća žrtva koju je jedan narod dao u Prvom svetskom ratu”, poručio je gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović.
Branislav Radovanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920. godine, istakao je da Memorijalni park Staro vojničko groblje, gde su položeni venci, govori o velikom savezništvu tokom rata, koje se neće zaboraviti.
„Ono što je važno za ovo mesto na kome se nalazimo jeste da su na ovom prostoru sahranjeni vojnici Kraljevine Srbije, Austrougarske i Nemačke, kako iz balkanskih, tako i iz Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata. Ono što je još važnije, ovde se nalazi i groblje Komonvelta, odnosno britansko, gde je sahranjeno sedam medicinskih sestara i 34 pripadnika drugog osoblja, lekara, administrativaca i ostalih, koji su kao britanska misija došli u Srbiju da pomognu našim lekarima u bolnici”, rekao je Radovanović.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na završetak Velikog rata koji je okončan 11. novembra 1918. godine, potpisivanjem primirja u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u 11 sati i 11 minuta.
Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.
U Srbiji je ovaj praznik prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.
Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Кajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
