Gradski Portal 018 – 23.01.2019
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
Da li je i koliko Niš zagađen grad i šta raditi da bude manje zagađen – tema je o kojoj se danas razgovaralo na tribini “Kako izgleda vazduh u Nišu”,u Media reform centru u Nišu.
Merenja Agencije za zaštitu životnu sredinu pokazuju da je Niš jedan od gradova sa najzagadjenijim vazduhom u Srbiji. Koncentracije suspendovanih čestica i čestica teških metala (PM10) čestica dostizale su proteklih dana i 250 mikrograma po metro kubnom, dok je dozvoljena koncentracija 50 mikrograma.
“ Našim građanima neće ništa značiti ako kažete kolika je koncentracija supstanci u vazduhu.
Zagadjenje vazduha nije nešto što se dešava trenutno, već je prisutno i godinama unazad- rekla je profesor fakulteta Zaštite na radu Amelija Djordjević. Ona je kazala da su građani informisani o zagađenju ali da informacije moraju da budu jasne i samodostupne.
„Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za poslednjih deset godina pokazuje da je kvalitet vazduha u Nišu u bio u trećoj kategoriji 2010. godine, 2011. godine i 2012. godine. Onda 2013. godine se dešava da kvalitet vazduha bude u prvoj kategoriji kao i u 2014. Godini. . U 2015. godini se vrši preskakanje odredjenih merenja. U 2016. godini i 2017. godine imali smo bili u trećoj kategoriju kvaliteta vazduha. Prema našoj zakonskoj regulativi treća kategorija je najniža kategorija vazduha. Prema tome kvalitet vazduha nije zadovoljavajući- “, istakla je Djordjević i dodala “ono što je uticalo da kvalitet vazduha svrstamo u treću kategoriju je povećanje čestičnog zagadjenja pre svega česticama PM 2,5 u 2017. godini. Čestice PM2,5 predstavljaju jedan od favorizujućih faktora za nastanak odredjenih bolesti. Najnovija istraživanja pokazala su da čestična zagadjenja kao što su PM10 i PM 2,5 odgovorna za nastanak ne samo repsiratornih i kardiovaskularnih bolesti, već i za pojavu odredjenih imunoloških bolesti, da imaju uticaj na pojavu bolesti endokrinog sistema, a svakako i na pojavu kancerogenih bolesti”, kazala je je Amelija Djordjević-
Predstavnica organizacije „Zeleni ključ“ Olivera Milošević istakla je da problem zagadjenog vazduha ne može da se reši preko noći.
„ Zagađenje vazduha verovatno svi osećate. Ono zašta se mi zalažemo kao organizacije civilnog društva je da utičemo da se odgovorni ne kriju iza ekoloških problema na koje utičemo i ukazujemo dugi niz godina, već da preuzmu odgovornost, izađu i javno kažu kakva god da je situacija i kakvi god da su rezultati jer zajednički dišemo ovakav vazduh. Rešenja nisu moguća preko noći i treba ih tražiti u dobrom upravljanju saobraćajem, prelasku na obnovljive izvore energije, u gasifikaciji, ozelenjavanju svakog javnog prostora gde god je to moguće i gde to urbanistički planovi dozvoljavaju. Rešenje je i uključiti što veći broj gradjana u odlučivanje i informisanja. Jedan vrlo mali procenat gradjana je sada upoznat sa ekološkim problemima i nisu dovoljno informisani , rekla je Milošević. Ona je kazala da adaptacija na zagađenost vazduha ne postojiali određena tolerancija može da se razvije. Istakla je da u Nišu ne postoji katastar zagađivača. Milošević se zalaže da u severozapadnom i istočnom delu grada ne sme biti industrija zbog pravca dominantnog vetra, a upravo su tamo izgrađene fabrike. Iz tih razloga Struka treba da se javi i da da određene predloge za preduzimanje mera.
Lekar Zavoda za plućne bolesti Goran Janković rekao da ono što je bitno za stanovništvo je da zna da postoji direktna i visoka korelacija izmedju dve pojave. Jedan je globalni problem aerozagadjenja a druga pojava su masovne nezarazne plućne bolesti kao što su bronhijalna astma, hronični opstruktivni bronhitis, sindrom hroničnog bronhitisa i primarnog raka pluća.
“Što je veći problem aerozagadjenja to postoji veća mogućnost za povećanje broja obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća i pogoršanje kliničke slike onih koji već imaju” rekao je Milošević.
On kaže da zagađenja vazduha imamo i u kućama i stanovima, na poslu, na ulici. U saobraćaju učestvuju automobili stari 16 ili 17 godina koji nisu adekvatno servisirani.
“Uz to imate i problem loše ventilacije grada i nedovoljno zelenila. Kada sve to skupite dobićete jedan globalni problem aerozagadjenja“, izjavio je Goran Janković koji insistira na zajedničkom rešavanju problema , počev od gradjana, preko stručnih institucija do nevladinih organizacija, medicinsko sektora, lokalne samouprave i resornog ministarstva.
“Sve relavantne ustanove, institucije, građanstvo, pojedinac, ima puno pravo i obavezu da učestvuje svim raspoloživim sredstvima i pravnim lekovima ako treba da svoju radnu i životnu sredinu učini optimalnom za sebe i svoju porodicu kako bi mogao da normalno funkcioniše, a mi ćemo u zdravstvu ako se desi ekološki ekces i vidimo da on ima upliv u zdravstveno stanje pacijenata da adekvatnom terapijom umanjimo proble”, dodao je dr Janković.
Rešenja ovog ne malog problema učesnici u debati vide u gasifikaciji, manjoj upotreba automobila, ozelenjavanju urbanih delova grada.
