Gradska opština Palilula u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom u Nišu okupila je stručnjake iz oblasti prerade organskog otpada, sa ciljem pokretanja pilot projekta kompostiranja u Nišu.
Danas je u Komori prezentovan primer dobre prakse u Splitu, Maribori i Poreču gde se komposteri proizvedeni u Srbiji već koriste.
„Radi se o mobilnim postrojenjima koja se mogu postaviti na bilo kom mestu. U Srbiji imate skoro dva miliona tona bio otpada, ne rade se velike kompostane jer vi taj materijal morate lokalno upotrebiti. Sve države to tako rade, Nemci imaju oko 2.500 kompostana, Srbija bi tom metodu trebalo da ima oko 250. Na ovim prostorima od Slovenije do Vardara nismo prepoznali tu vrednost bio materijala, jer se on može iskoristiti za ozelenjavanje, rekultivacije, pošumljavanje i mnoge druge stvari”, pojašnjava prof. dr Viktor Simončić, ekspert za zaštitu životne sredine iz Slovenije, koji radi u Hrvatskoj.
Iako jedna smederevska kompanija poseduje tehnologiju za preradu organskog otpada, koja se koristi u zemljama u okruženju, u Srbiji nijedno komunalno preduzeće to ne koristi.
„Krenuli smo sa jednom vrstom kampanje kako razrešiti problem tretiranja otpada, pre svega biorazgradivog. Taj otpad ne treba da se tretira kao smeće, već kao jedan resurs koji može kroz ponovno iskorišćenje, da vratimo prirodi. Na taj način smo ostvarili dva dobra efekta, pre svega smanjili bismo volumen deponovanja tog otpada, a vratili bismo prirodi ono što je ona sama stvorila, kroz kompost i organsko đubrivo”, poručio je predsednik GO Palilula Bratislav Vučković.
Pomoću ove tehnologije, organski otpad za jedan dan postane kompost, čime se relativno jednostavno i jeftino može rešiti i problem odlaganja otpada, ocenjuju stručnjaci.
Oprema se proizvodi u Smederevu, koju u Srbiji koriste samo neke velike kompanije, ali nijedna lokalna samouprava.
„Ideja je da se organske komponente odvoje i da kroz komposter, a ja sam autor tog kompostera, napravimo korisnu materiju, tj. kompost, koji je apsolutno primenjiv, kako u poljoprivredi, tako i u neprehrambenoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao prekrivka, za uređenje fudbalskih terena, i tako dalje. Ima široku primeni i možemo učiniti korisnu stvar”, navodi Predrag Umčević, vlasnik kompanije „Komposting”.
Prof. dr Simončić ističe da ukoliko rukovodstvo grada donese odluku da se ova tehnologija primenjuje, projekat bi mogao da zaživi već za mesec, dva.
