Naslovna Kultura Najbolja knjiga manifestacije Molijerovi dani – ,,Nije svima isto na ovom svetu“

Najbolja knjiga manifestacije Molijerovi dani – ,,Nije svima isto na ovom svetu“

0
foto: Francuski institut Niš

Proglašenjem Gonkurove nagrade studenata Srbije započeli su Molijerovi dani 2020. Nagradu je dobio roman Tous les hommes n’habitent pas le monde de la même façon / Jean-Paul Dubois (Nije svima isto na ovom svetu / Žan-Pol Diboa). Prevod na srpski očekuje se sledeće godine.

Manifestacija Molijerovi dani posvećena je savremenoj frankofonoj književnosti i prevodima frankofonih autora na srpski jezik. Ljubitelji ove manifestacije navikli su da imaju prilike da se lično upoznaju sa najprestižnijim frankofonim piscima koji su pozivani da gostuju u Srbiji, kako bi predstavili svoje stvaralaštvo, vodili razgovore sa svojim čitaocima, prevodiocima, izdavačima.

Ovo 12. izdanje realizovano je u drugačijim, znatno otežanim uslovima nego prethodnih godina. Planirana gostovanja morala su biti otkazana. Ipak Francuski institut u Srbiji se suočava sa izazovom u vreme pandemije, podrškom izdavačima i prevodiocima frankofonih autora.

Počasni frankofoni pisac ovogodišnjih Molijerovih dana je David Diop. Njegov roman  Frère d’âme – Braća po duši, prošlogodišnji je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije. Roman je prevela Olja Petronić, objavila Geopoetika, 2020, uz podršku Francuskog instituta i Francuskog nacionalnog centra za knjigu (CNL). U online razgovoru sa Davidom Diopom učestvuju Vladislav Bajac, Katarina Melić, studenti Srbije. Ovaj događaj će se održati u Nišu u narodnoj biblioteci „Stevan Sremac”, u ponedeljak 15. juna u 13h.

Francuski institut u Srbiji organizuje Molijerove dane u saradnji sa partnerima: Distributer Makart, Izdavačka kuća Geopoetika, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Univerziteti u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, izdavači Srbije, Narodna biblioteka Niš.

Gonkurova nagrada studenata Srbije – Studenti katedri za francuski univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, pod pokroviteljstvom francuske Akademije Gonkur, odabraće za svog favorita jedan od četiri romana iz poslednje selekcije za nagradu Gonkur u Francuskoj. To su romani koje su čitali od januara do maja 2020 (prevodi naslova su proizvoljni):

Soif /Amélie Nothomb (Žeđ / Ameli Notomb)

Extérieur Monde /Olivier Rolin (Svet spolja / Olivije Rolen)

La part du fils / Jean-Luc Coatalem (Aura sina / Žan-Lik Koatalem)

Tous les hommes n’habitent pas le monde de la même façon / Jean-Paul Dubois (Nije svima isto na ovom svetu / Žan-Pol Diboa)

Nagrada je ustanovljena 2012. godine i plod je saradnje srpskih univreziteta sa Francuskim institutom u Srbiji i sa Akademijom Gonkur u Francuskoj. Dodeljuje se svake godine na proleće, u okviru Molijerovih dana.

David Diop je rođen 1966. u Parizu, a odrastao u Senegalu. Danas živi na jugozapadu Francuske i radi kao upravnik Katedre za umetničko, jezičko i književno istraživanje Univerziteta Po. Oblast njegovog istraživanja je francuska književnost 18. veka i evropsko predstavljanje Afrike u 17. i 18. veku. Autor je dva romana: 1889, Univerzalna privlačnost (2012) i Braća po duši (2018).

Za roman Braća po duši (Frère d’âme) dobio je veliki broj nagrada: prestižna Gonkurova nagrada gimnazijalaca Francuske za 2018. godinu; Patrimoan – nagrada za solidarnost u društvu i francuski jezik 2018; Premio Strega Europeo za 2019; Glob de kristal za najbolji roman 2019; nagrada Ahmadu Kuruma na Međunarodnom sajmu knjiga u Ženevi 2019…

Roman je dobio Gonkurovu nagradu studenata Srbije 2019. Na srpski ga je prevela Olja Petronić, a objavila Geopoetika, 2020, uz podršku Francuskog instituta i CNL-a (Francuski nacionalni centar za knjigu).

Roman je verovatno unikatan po svojoj temi – govori o Afrikancima koji su se borili u Prvom svetskom ratu na Evropskom frontu. Mladi Senegalac prolazi kroz pakao rovovskih bitaka i upada u ludilo čiju dubinu i mračnu stranu Diop opisuje prodornim stilom. Okružen je ljudima koje ne poznaje, koji govore jezikom koji ne razume, pripoveda o rasi, moralu, iluzijama, o sudbinama mnogih afričkih vojnika, zarobljenih u rovovima i dugo nakon što je surovi rat završen.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde