Gradski Portal 018 – 24.01.2019
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
Mesta za paniku kada se radi o zagađenosti vazduha u Nišu nema, jer vazduh sada nije ništa zagađeniji nego što je bio prethodnih godina , rekao je danas na konferenciiji za novinare u zgradi Skupštine grada direktor Instituta za javno zdravlje profesor dr Miodraga Stojanovića. On je dodao da PM čestica koje su najviše i uznemirile građane je uvek bilo u vazduhu i uvek će ih biti. Zagađenost vazduha veća je u zimskom periodu nego u sezoni kada se ne loži, kaže dr Stojanović.
Profesor dr Amelija Đorđević sa Fakulteta zaštite na radu je rekla da se nalazimo u trećoj kategoriji po kvalitetu vazduha što nikako ne može da bude pohvalno. Ivana Krstić, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine naglasila da su najveći zagađivači vazduha individulana ložišta u 50 odsto slučajeva i 30 odsto toplane.
Na konferenciji za novinare govorili predstavnici Instituta za javno zdravlje, Sekretarijata za zaštitu životne sredine i FAkulteta zaštite na radu.
dr Miodrag Stojanović.
“Aerozagađenje i kvalitet vazduha se ne određuje na osnovu trenutnih vrednosti nego na osnovu prosečnih vrednosti koje se mere za dan , odnosno za jednu godinu i podaci kojima mi raspolažemo su podaci koji se odnose na godišnje nivoe od 2011. do 2018.godine”, rekao je dr Miodrag Stojanović.
Stojanović smatra da sada nema većeg razloga za paniku nego 2011. ili prošle godine, mada je mišljenja da kvalitet vazduha treba da bude bolji.
. Mi radimo predloge mera , a one se odnose ne samo na povećanje broja uzoraka nego i povećanja broja mesta na kojima uzorkujemo. Ako pitate da li je 2018.godine vazduh bio zagađeniji nego prošlih godina rekao bih da nije”.
Institut za javno zdravlje uputio niz mera gradu kako bi se kvalitet vazduha poboljšao, a te mere su sveoobuhvatne i odnose se na saobraćaj, na zelenilo, na ružu vetrova, urbanističke planovi i javno definisanje stambenih i industrijskih zona.
“ Ovaj problem ne može da se reši za dva tri dana, ali se radi na tome da Nišlije uduši čistiji vazduh. Ovo nije problem samo grada Niša, ovo je problem celog sveta i mi plaćamo cenu jednog razvoja. Problem mora multidisciplinarno da se sagleda”, dodao je Stojanović.
Prema rečima profesora dr Miodraga Stojanovića, direktora Instituta za javno zdravlje, PM čestica ima svuda. One mogu da dospeju do elveola i da izazove respiratorne i kardiovaskulrane bolesti, ali samo jedan odsto tih čestica dospe do donjih delova disajnih organa.
“Uzvori su ljudski i prirodni.Ljudski faktor je značajniji za PM10 čestica. Dolaze iz auspuha i dimnjaka. U tim česticama ima i čvrstih metala kao što je olovo koje može da bude jako opasno ali nikada do sada nismo imali olova koje prelaze granice dozvoljenog”.
Prema rečima profesorke dr Amelije Đorđević sa Fakulteta zaštite na radu, kada se radi o kvalitetu vazduha zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine od 2010. godine kažu da smo te godine bili u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, u 2011. takođe, 2012.godine u drugoj, 2013. i 2014.godine prelazimo u prvu kategoriju kvaliteta vazduha, 2015. su merenja izostala, a onda smo 2017.godine ponovo u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha.
“Treća kategorija kvaliteta vazduha je kategorija koja se smatra najnižom. Posledica takvog stanja kvaliteta vazduha je upravo registrovana koncentracija čestica PM 2,5 koje se ne zadržavaju u gornjim respiratornim putevima već direktno dospevaju u donje respuratorne puteve pa su samim time i opasnije kada je u pitanju zdravlje ljudi. U trećoj kategoriji smo i zbog toga što su koncentracije bile ne samo velike već su prelazile i takozvane tolerantne vrednosti. Ovaj problem treba rešiti, postoji način za to i može se rešiti, a Fakultet zaštite na radu je spreman da pruži svaku stručnu pomoći”, istakla je ona.
Dr Amelija Đorđević je rekla je saobraćaj bio glavni uzrok zbog čega smo do 2011.godine bili u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, zbog povećanja koncentracije ugljen monoksida.
“Ugljen monoksid se ne prati od 2012.godine, ali našom uredbom je predviđeno da se a tim nastavi. On može biti vrlo toksičan i da utiče na zdravlje ljudi pa je to jedan od razloga zbog čega treba pratiti i njegovo prisustvo u vazduhu”, kazala je dr Amelija Đorđević koja se zalaže za formiranje nove mreže monitoringa i uključivanje stručnjaka upozatih sa difuzujom i kretanjem vazdušnih masa u Nišu , jer , kako je kazala e geosgrafski položaj Niša je takav da zauzima naniži deo kotline, sa uzvišenjima sa strane koja dovode do turbolentnih strujanja tako da vetrovi utiču na povećanje zagađenja”.
Sama struktura grada je takva da zahteva odgovarajući broj mernih mesta.
“Ne možemo pokriti celokupnu sliku zagađenja vazduha na osnovu postavljena tri merna mesta. Ona moraju biti locirana u samom gradu, moraju biti na mestima gde se osećaju najveći nivo zagađenja koje može uticati direktno ili indirektno na zdarvlje ljudi”, nagalsila je Đorđević.
Ivana Krstić – sekter Sekteratijata za zaštitu životne sredine
Ivana Krstić, sekter Sekteratijata za zaštitu životne sredine je dodala da su Grad Niš i lokalna samouprava u obavezi da sprovode monitoring vazduha na svojoj teritoriji. Gard Niš to radi deset gdoina unazad.
“U gradu postoje tri stanice Agencije za zaštitu životne sredine koje se nalaze na tri lokacije , na Kmeničkom Visu, druga je u dvorištu Instituta za javno zdravlje, treća u dvorištu škole Sveti Sava. Merenja se vrše u skladu sa Uredbom o emisiji zagađujućih materija u vazduhu.. Za 2018. godinu smo planirali značajnija sredstava i kupili jedan analizator PM čestica 10 i 2,5. Platili smo ga 5,5 miliona dinara i postavljen je u OŠ Sveti Sava. Ono što monitoring predviđa je praćenje tih čestica 365 dana i radićemo analizu teških metala u tim česticama, a to su olovo, arsen, nikal i kadmijum. Rezultati su pokazali analizom teških metala sem olova kojeg je bilo u niskim koncentracijama, ostalih teških metala nije ni bilo”, naglasila je Ivana Krstić.
