Ravno 55 godina je prošlo od kada je 1965. godine formirana omladinska radna brigada u Donjem Komrenu, tadašnjem selu nadomak Niša, sada prigradskom naselju koja je imala zadatak da izgradi put dug 5 km od Mašinske industrije do Huma.
Omladinska radna brigada bila je sastavljena od omladinki i omladinaca Donjeg i Gornjeg Komrena i Huma, imala je krupan zadatak da izgrade saobraćajnicu kako bi se meštanima ovih sela kao i stanovnicima Leskovika i Rujnika omogućilo uvođenje gradske autobuske linije.
“Bilo je tada, u ovim naseljima oko dve hiljade radnika, đaka, studenata, poljoprivrednih proizvođača, koji su pešačili do Niša i nazad po 12 km dnevno za koje im je bilo potrebno po dva i po sata svakog dana. Po ugledu na omladinske radne akcije, kako savezne, tako republičke koje su jedan vid socijalizacije mladih, počele kod nas u Jugoslaviji odmah iza završetka Drugog svetskog rata i trajale sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka, pojavile su se i lokalne. Posebno su bile rasprostranjene lokalne radne akcije po selima jer u njima nije bilo asfaltnih puteva a oni seoski su bili blatnjavi i posle svake kiše stvarali neprijatnosti i bili neprohodni, posebno stanovnicima sela. To je bio slučaj i sa selima oko Niša. U Donjem Komrenu su gotovo svake subote i nedelje bile održavane akcije na popravkama i osposobljavanju, čišćenju, nasipavanju puta, jer se tako jedino moglo da prođe kroz selo i krene prema gradu. U njima su učestvovali i stari i mladi prema svojim mogućnostima i svi su ispred svojih kuća čistili put. Učestvovali su građani a inicijativu su davale društveno političke organizacije,Socijalistički savez, Savez boraca, Savez komunista, Savez omladine”, kaže tada komandant ORA a sada dr emeritus Andon G.Kostadinović.
Komrenske radne akcije bile su posvećene rešavanju raznih mesnih problema koji su bili ne samo u Donjem i Gornjem Komrenu i Humu već i u ostalim selima.
“U njima su učestvovali meštani različite starosne dobi i svako prema svojim mogućnostima. Inicijatori tih aktivnosti bili su sami građani ili pojedine društveno-političke organizacije. Kada je u pitanju, pak, izgradnja puta MIN-Hum ideja je potekla od odbornika Gruje Kostadinovića i aktiviste Novice Đorđevića. Izgradnja puta bila je od vitalnog značaja za razvoj sredine, jer je on bio preduslov za uvođenje stalne autobuske linije koja bi omogućila zaposlenima brži odlazak na posao i odlazak do škola i fakulteta brojnim đacima i studentima. Izgradnja puta bila je od velike važnosti za preko 2000 zaposlenih i školaraca”, dodaje Kostadinović .
Zbog toga je 1965. godina, početak probijanja i trasiranja puta, bila presudna za Donjokomrence, Gornjokomrence i Humljane. Da bi se od zamisli prešlo na ostvarivanje bilo je nužno da se formira omladinska radna brigada koja bi podnela najveći deo tereta njegove izgradnje. Za formiranje brigade postojala je puna podrška lokalnih organizacija u selima ali i na gradskom i sreskom nivou, prvenstveno od Saveza socijalističke omladine.
Osnovna organizacija Saveza omladine Donjeg Komrena bila je veoma aktivna tih godina, pa nije slučajno što je predvodila postupak formiranja radne brigade. Mladi Gornjeg Komrena i Huma oberučke, čak s golemim oduševljenjem, prihvatili su tu inicijativu. Brigada je formirana 11. marta 1965. godine na sastanku Osnovne organizacije Saveza omladine Donjeg Komrena. Brigada je imala tri čete i ukupno 114 brigadira i brigadirki. Brigada je sa velikim uspehom učestvovala na izgradnji puta MIN-Hum u periodu od 19. jula do 3. avgusta 1965. godine.
Već sledeće 1966. godine, 7. jula formira se nova omladinska radna brigada sastavljena od 55 omladinaca iz Donjeg Komrena pod nazivom „Obrad Kostadinović“ a za komandanta je izabran Andon Kostadinović, za zamenika Siniša Novaković, a za trasera Veselin Marinković. Brigadu su činili mladi radnici, studenti, učenici srednjih i osmogodišnjih škola, kao i deo nezaposlenih omladinaca.
“Rad brigadira i brigadirki na izgradnji puta MIN-Hum, prilaznih puteva, uređenje korita Humske reke i prostora oko česme u Donjem Komrenu trajao je 8. do 23. avgusta 1966. godine. Članovi brigade „Obrad Kostadinović“ veoma su odgovorno i s mnogo entuzijazma ispunjavali obaveze. Konstantno su prebacivali normu i zbog toga rezultati nisu izostajali, ali bogme bilo je i žuljeva. Među brigadirkama i brigadirima bilo je nekoliko dvanaestogodišnjaka i među njima tada dvanaestogodišnjak – vodonoša – Dragoljub Đorđević, sada 65 godišnjak, poznati sociolog religije, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Nišu”, objašnjavaju negdašnji akcijaši.
Na dan završetka akcije, 23. avgusta 1966. godine, nakon završetka poslednje smene, tačno u podne, organizovana je svečana dodela priznanja. Sve tri čete brigade i njihovi komandiri dobili su udarničke značke. I 28 omladinaca za izuzetno zalaganje u radu nagrađeno je tim najvećim priznanjem, a svi ostali primili su specijalne pohvale. Dodeli priznanja prisustvovali su predsednik Opštinskog i Sreskog komiteta Saveza omladine, brojni meštani i mladi okolnih sela. Svečanost je završena uz pesmu i veselje.
