U svetu gde se tradicionalni rodni obrasci često nameću, priče poput Vaske Vasić i Milice Ilić pružaju inspiraciju i dokazuju da su granice samo izazovi koje treba prevazići.
Vaska Vasić, elektrotehničarka po struci, svojim primerom pokazuje da su granice u poslovnom svetu tamo gde ih postavimo. Njen otac, električar po profesiji, bio je njen prvi uzor i podrška u otkrivanju ljubavi prema
“muškim” zanimanjima. Oduvek je imala afiniteta prema tim poslovima, što ju je navelo da se edukuje i pronađe svoje mesto u svetu hidroizolacije i građevinarstva.
Njena hrabrost i preduzetnički duh doveli su je do toga da se izdvoji u građevinskoj industriji, često preuzimajući uloge koje se tradicionalno pripisuju muškarcima. Bez imalo straha, Vaska se penje na krovove i završava građevinske radove, ističući se posebno u postavljanju hidroizolacije.
“Prvo sam rešila svoj problem i shvatila sam da ono što muškarci ne mogu da reše na gradilištu mogu ja i od toga se rodio biznis”, kaže Vaska.
Ona je u Niš došla 1999. godine sa Kosova. Najpre je radila kao
prodavac nameštaja, a onda je počela da prodaje materijale za izolaciju.
“To je neka nova tehnologija, majstori su je sa rezervom prihvatali, pa sam morala da pokažem o čemu se radi i tako shvatila da to može da bude moj biznis, ne samo da prodajem, već i da postavljam”, istakla je Vasićeva, majka troje dece i baka jednog unuka.
Nisu svi odmah sa poverenjem prihvatili njen rad. Čudili su se na početku kada bi govorila “Ja sam majstor, ja ću doći”.
“Bilo je par minuta tajac. Ne mogu da dođu sebi, a sada već znaju. U Nišu sam jedan od najboljih majstora što se tiče hidroizolacije, vlage, buđi i kondenzacije. Ostalo, postoje mnogo bolji majstori za neke pozicije, naravno, ne možemo svi da budemo u svemu dobri, ali ja sam u svojoj oblasti nezamenljiva”, ističe Vaska.
Njena koleginica, Milica Ilić, takođe je primer snage i talenta. Sa strašću za mehanikom i teretanom, Milica nije strana ni “muškim” poslovima.
“Prva ljubav mi je, zapravo, teretana i dizanje tegova gde sam osvajala medalje, čak i na Evropskom prvenstvu 2013.”, kaže Milica.
U svet mehanike je ušla jako mlada kroz ljubav prema vožnji motora. Danas, zajedno sa suprugom, radi u svojoj radionici gde često iznenađuje klijente svojim znanjem i veštinom u popravci dvotočkaša.
“Sa 14 godina sam sela na motor i prvi savet mog oca bio je da prvo moram da znam šta vozim”, priseća se Ilić i dodaje:
“Vi imate pun rezervoar visokozapaljive tečnosti koji naleže na cilindar koji greje od 600 do 800 stepeni Celzijusovih u svakom trenutku, pa vi vidite da li vam se isplati da vam mašina bude neispravna, kada imate bombu ispod sebe. I onda sam se ja zainteresovala prvo za svoj motor, pa sam onda polako počela da popravljam i druge, komšiji, prijatelju”, objašnjava nam kako je počela ljubav i velika strst prema mehanici.
Sa suprugom radi u radionici i vrlo često se klijenti iznenade kada je vide i zapravo ne očekuju da će ona da im popravi dvotočkaša.
“Kada se ja pojavim oni me u čudu pogladaju”, kaže nam kroz smeh Milica.
Ove dve neustrašive žene imaju zajednički projekat u planu – izgradnju ekoloških energetskih kućica od prirodnih materijala. Njihove priče ne samo da inspirišu već i podsećaju na važnost podrške i razbijanja predrasuda. U svetu gde se rodnim ulogama i dalje pridaje preveliki značaj, priče poput ovih su neophodne kako bi se promovisala ravnopravnost i podstakao napredak.
