Ukoliko Skupština Srbije usvoji predložene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, opštine i gradovi u Srbiji imaće rok od tri godine, od te skupštinske odluke, da donesu prostorne i urbanističke planove koji će se direktno primenjivati i na osnovu kojih će moći da se izdaju lokacijski uslovi za gradnju, rečeno je na današnjoj javnoj raspravi o izmenama i dopunama pomenutog zakona održanoj u Gradskoj kući u Nišu.
Prema rečima državne sekretarke Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Damnjanović imamo puno primera da investitori ne mogu da grade jer se planovi ne donose. Ona je istakla da teritorije gradova i opština nisu u dovoljnoj meri „pokrivene“ planskim dokumentima.
„Jedinice lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu izrade prostornog plana, ali se ti prostorni planovi svode uglavnom na sedišta lokalne samouprave“, kazala je Damnjanović. Ona je kazala da će se izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji stvoriti uslovi za zakonitu izgradnju. Damnjanović je kazala da izmene i dopune imaju za cilj preventivno delovanje i sprečavanje bespravne gradnje, po kojoj naša zemlja prednjači u Evropi.
„Nije nam drago što se Srbija pominje u izveštajima kao zemlja koja ima najviše bespravne gradnje, ali nije istina da je nema čak i u razvijenim zemljama. Ima je i u Rimu, u južnom delu Italije i u drugim zemljama“, rekla je Damnjanović.
Prema njenim rečima, za sada nije moguće precizno reći koliko je bespravno izgrađenih objekata, ali činjenica je da je taj broj jako veliki i da ti objekti „opterećuju“ gradove, opštine i državu. Damnjanović je kazala da se izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji posebno insistira na „zelenoj gradnji“ i „zelenoj agendi“ i na unapređenju E-uprave kroz uvođenje E-prostora. Ona je rekla da je jedan od ciljeva izmena i dopuna Zakona čuvanje vrednih prirodnih i kulturnih dobara za buduće generacije.
„Izveštaji repuličke, gradskih i opštinskih inspekcija govore da je došlo do strašne devastacije vrednih prirodnih i kulturnih dobara. Odredbama zakona, ali i povećanjem ovlašćenja urbanističkih i građevinskih inspektora pokušaćemo da zaustavimo te procese“, istakla je Damnjanović.
Pre donošenja bilo kog planskog dokumenta, dodala je ona, biće uvedena obaveza pribavljanja mišljenja nadležnih organa da li je potrebno raditi studiju zaštite kulturnih i prirodnih dobara na određenom području. Damnjanović je rekla da se izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji predviđa ponovno osnivanje Agencije za prostorno planiranje, a sve u cilju uvođenja reda u toj oblasti i bržeg donošenja planskih dokumenata.
„Poslednjih velikim, sistemskih izmenama Zakona koje smo imali 2015. godine uspeli smo da se Srbija nađe među 10 zemalja u svetu po brzini izdavanja građivinskih dozvola. Nedostajao nam je napredak u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, jer je ta oblast bila zapostavljena decenijama“, kazala je Damnjanović.
Na skupu je rečeno da će, osim u Nišu, javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji biti organizovane i u Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Zaječaru i Beogradu.
