Gradski Portal 018 – 19.06.2018
Kafe galerija Paris Art priprema novu postavku za ljubitelje fotografije. U nedelju 24. juna od 20 sati biće otvorena izložba fotografija pod nazivom „Crno – belo“ autora Nikole Đorđevića.
Nikola Đorđević je diplomirani psiholog, a fotografijom se bavi od 2012. Učestvovao je na nekim grupnim, ali ovo će biti prva samostalna izložba.
Kao psihologa, zanimanje za ljudsku prirodu uticalo je da se ta ljudska priroda predstavi i na fotografijama i to najčešće u uličnoj fotografiji i portretima. Kako ima puno interesovanja koja mogu da budu inspiracija za fotografiju, pored portreta i ulične, na izložbi ćete videti i arhitekturu, koncerntnu fotografiju, životinje…
Sve ovo šarenilo motiva biće predstavljeno bez boja, pa otuda i naziv izložbe „Crno-Belo“.
Zašto crno belo?
Zato što boja koliko god bila lepa i prijatna nekad može biti distraktor. Posmatranjem crno- bele fotografije nekad vidimo dublje i fokusiramo se na bitnije elemente. Ted Grant je rekao da kada fotografišemo ljude u boji fotografišemo njihovu odeću, ali kad fotografišemo ljude u crno-beloj tehnici fotografišemo njihovu dušu.
U nastavku možete pročitati Nikolinu priču, kako je on počeo da se bavi fotografijom
„Moje ime je Nikola Đorđević, a fotografijom se bavim od 2012 kad a sam kupio svoj prvi dslr aparat. Kako je moja želja za fotografijom bila velika, a kako ekonomska situacija nije dozvoljavala taj luksuz uspeo sam da se žrtvujem na drugim frontovima i nekako uštedim od stipendije kako bih to uradio. Nedugo zatim sam i dobio prvu nagradu državnom konkursu i dobio nagradno putovanje. To je bio prvi javni fidbek koji me je dodatno motivisao da nastavim. Kasnije sam učestvovao sam nekim grupnim, ali ovo će biti moja prva samostalna izložba.
Iako sam se sve ove godine stalno fotografisao i dalje sam gotovo pa anoniman i nisam baš svoja dela prikazivao i delio javno. Tek ove godine sam se aktivirao po tom pitanju i počeo aktivnije da delim fotografije na društvenim mrežama i raznim sajtovima. Posebno sam bio ponosan na svoj rad kada su tri fotografije koje sam stavio na sajt 1x.com prihvaćene i publikovane (samo 5% pridošlih fotografija biva publikovano). Nekoliko godina sam aktivno gledao fotografije na tom sajtu, ali sam uvek mislio da nisam dorastao da nešto moje tu bude objavljeno. Posle toga je naišao i konkurs za izložbu u Café Paris Art i to nisam hteo da propustim.
Kao psihologa, zanimanje za ljudsku prirodu uticalo je da se ta ljudska priroda predstavi i na fotografijama i to najčešće u uličnoj fotografiji i portretima. Usamljenost, tugu, sreću, ljubav srećemo svuda unaokolo i uhvatiti baš taj spontani trenutak i predstaviti ga jednom fotografijom je veliki izazov i sreća tu igra veliku ulogu, biti na pravom mestu u pravo vreme. Sve su to neponovljivi i prolazni trenuci i kada se kreće u „foto šetnju“ kao da se kreće u lov na te trenutke. Sa druge strane tu su i pozirane fotografije gde akcenat nije na spontanom trenutku. Na izložbi će biti takvih nekih takvih portreta u „fine art“ stilu. Kod arhitekture nema lova na trenutke, zgrade su iste i nepomične,
ali različiti uglovi, različite ideje, traženje tekstura, linija, geometrije može da učini da upravo zgrada koju svakodnevno vidimo bude drugačija i nešto više.
Kako sam voleo i da planinarim sa društvom i sa planinarskim klubom sam učestvovao na raznim akcijama gde sam imao prilike videti lepote prirode. I to sam fotografisao. Volim i muziku i avanture pa su festivali bili neki spoj toga i rado sam odlazio. Naravno, i tu sam iskoristio priliku da fotografišem. Rado posećujem razne muzičke festivale širom zemlje. Koncertna fotografija je poseban spoj dve ljubavi, muzike i fotografije i uvek sam rado koristio svaku moguću priliku da fotografišem muzička dešavanja i velike muzičare. Sve to rezultira mnoštvom fotografija. Tako će ljudi pored portreta, ulične fotografije, arhitekture, na izložbi ćete videti i koncerntnu fotografiju, životinje i svakodnevne predmete…
Sve ovo šarenilo motiva biće predstavljeno bez boja, pa otuda i naziv izložbe „Crno-Belo“. Zašto crno belo? Zato što boja koliko god bila lepa i prijatna nekad može biti distraktor. Posmatranjem crno- bele fotografije nekad vidimo dublje i fokusiramo se na bitnije elemente. Ted Grant je rekao da kada fotografišemo ljude u boji fotografišemo njihovu odeću, ali kad fotografišemo ljude u crno-beloj tehnici fotografišemo njihovu dušu.“ Živimo u svetu punim boja, ali na ovoj izložbi videćete kako izgleda bez njih. „
