Evropska komisija usvojila je juče svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU.
Procene su praćene preporukama i smernicama o reformskim prioritetima, navodi se u saopštenju Komisije i dodaje da je proširenje „istorijska prilika“ kako za one koji pristupaju EU, tako i za sadašnje države članice i EU u celini.
„Napet geopolitički kontekst čini ubedljivijim nego ikada da završimo ponovno ujedinjenje našeg kontinenta, pod istim vrednostima demokratije i vladavine prava. Već smo napravili velike korake poslednjih godina ka integraciji novih država članica, a proširenje će ostati glavni prioritet nove Komisije”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Komisija je naglasila da proces proširenja nastavlja da se zasniva na zaslugama i zavisi od objektivnog napretka svakog partnera.
„Ovo zahteva odlučnost da se sprovedu nepovratne reforme u svim oblastima prava EU, sa posebnim naglaskom na osnove procesa proširenja. Demokratija, vladavina prava i osnovne vrednosti će i dalje biti kamen temeljac politike proširenja EU. Članstvo u EU ostaje strateški izbor”, navela je Komisija.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da su proteklih pet godina obeležili izazovi bez presedana i istakao da je članstvo u EU sada, više nego ikad, postalo strateški izbor.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da „proširenje predstavlja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i socio-ekonomski rast našeg evropskog kontinenta“.
„Naš godišnji paket proširenja pruža činjeničnu i pravičnu procenu napretka naših partnera, zajedno sa jasnim smernicama, omogućavajući im da identifikuju gde ubrzane reforme mogu da dovedu do njihovog napretka ka članstvu u EU. Sa namenskim ekonomsko-investicionim planovima, Instrumentom za Ukrajinu, kao i Planovima rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, postavili smo dodatne alate i instrumente kako bismo pomogli zemljama da ubrzaju socio-ekonomsku konvergenciju i reformske napore na putu ka EU”, naveo je Varhelji.
Komisija je u izveštaju ponovila svoju ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi konkurentnost i inkluzivni rast.
Evropska komisija je navela da se od Srbije očekuje da u narednoj godini ubrza rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem EU u celini, sa posebnim fokusom na prelazna merila o vladavini prava, kao i na obezbeđivanju povoljnog okruženja za civilno društvo i medije i da učini, kako je navedeno, „kredibilne napore u suzbijanju dezinformacija i stranog manipulisanja informacijama”.
U izveštaju koji se odnosi na tzv. Kosovo, EK je kritikovala Prištinu zbog sprovođenja aktivnosti suprotnih obavezama iz dijaloga na severu Kosova i Metohije i pozvala na formiranje Zajednice srpskih opština. S druge strane, od Beograda se očekuje da „paralelno počne da ispunjava obaveze iz sporazuma pokretanjem priznavanja kosovskih dokumenata, simbola i institucija”.
Komisija je, između ostalog, pozvala i na povratak srpskih zvaničnika sa KiM u kosovske institucije i održavanje lokalnih izbora na severu KiM, zatražila od obe strane da poštuju aranžmane za zvanične posete i da se konstruktivno angažuju na otvaranju mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj vozila, a ocenila je i da nije postignut napredak u sprovođenju političke deklaracije o nestalim licima usvojene u maju 2023. godine.
Iznela je i tvrdnju da na proces normalizacije „i dalje utiču nedovoljni koraci Srbije da obezbedi odgovornost za nasilni napad” u Banjskoj, koji je Komisija opisala kao „najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina”.
