Svake godine se u svetu 14. novembra obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa (šećerne bolesti) na dan kada je rođen Ser Frederik Benting koji je 1922. godine zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin. Dijabetesna retinopatija je samo jedna u nizu posledica ove bolesti, a ne tako retko se završava i slepilom.
Idealan sagovornik za ovu temu je docentkinja dr Maja Živković sa Katedre za oftalmologiju Medicinskog fakulteta u Nišu. Doktorka je članica prestižne Američke akademije za oftalmologiju (AAO), nedavno se i vratila iz Čikaga sa kongresa ove akademije gde se između ostalog govorilo i o uticaju dijabetesa na vid.
“Dijabetes utiče na vid, visoke vrednosti šećera oštećuju krvne sudove u celom organizmu, tako da ne zaobilaze ni mrežnjaču. Oštećenje krvnih sudova u mrežnjači se naziva dijabetesna retinopatija. U ranim stadijumima dijabetesne retinopatije ne moraju da budu prisutni nikakvi simptomi i promene u kvalitetu vida, ali u kasnijim stadijumima oštećenja na očnom dnu mogu da dovedu do značajnog gubitka vida.” – istakla je na početku razgovora dr Maja Živković i dodala:
“U uznapredovaloj fazi dijabetesne retinopatije javlja se gubitak vida ili zbog obimnog krvarenja u staklastom telu ili zbog trakcione ablacije retine.”
Docentkinja Živković je više puta do sada ukazivala da je pravovremeno otkrivanje dijabetesne retinopatije najbolji način da se spreči gubitak vida.
“Vi možete znatno smanjiti rizik od gubitka vida tako što ćete redovno proveravati šećer u krvi, krvni pritisak i odlaziti na preglede kod oftalmologa. Redovan oftalmološki pregled je najbolji način da se uoče i prate promene unutar oka. Tu se analizira istorija bolesti, meri se oštrina vida, radi se refrakcija da se utvrdi da li se dioptrija promenila, bitna je evaluacija strukture oka, uključujući evaluaciju mrežnjače na proširene zenice. Takođe, važno je i merenje očnog pritiska. Postoje i neki dodatni testovi koji se rade, a to su fotografija retine ili jako bitan pregled OCT (optička koherentna tomografija) koja prikazuje trenutno stanje mrežnjače, a posebno žute mrlje, kao i fluoresceinska angiografija za procenu da li postoje neishranjeni delovi mrežnjače kao i da li je došlo do rasta abnormalnih krvnih sudova.”
Današnje vreme u kome je dijagnostika i lečenje napredovalo svakako doprinosi da mali procenat pacijenata sa ovom posledicom dijabetesa ima ozbiljne probleme sa vidom, postoje jasno definisani terapijski protokoli koji se primenjuju i kod nas.
“Lečenje kod dijabetesne retinopatije može biti u vidu injekcije anti-VEGF leka koji se ubrizga u oko i izaziva povlačenje osetljivih patoloških krvnih sudova i otoka makule. Može se primeniti i intervencija laserom. Dok kod uznapredovalog stadijuma proliferativne dijabetesne retinopatije radi se vitrektomija, hirurgija oka kojom se staklasto telo ispunjeno krvlju uklanja i zamenjuje providnim rastvorom.”
Na kraju docetkinja Živković poručuje svima onima koji imaju dijabetes da moraju biti hrabri i dijabetes pogledati u oči. Jer samo tako će se i pridržavati svih saveta lekara, biće disciplinovani i bolest će držati pod kontrolom, a posledice će biti ređe i sporije će napredovati.