Direktor Kliničkog centra Zoran Perišić govorio je danas o situaciju sa pandemijom u gradu.
„Ja sam za radikalnije mere. To su za početak kovid propusnice, ako je to obaveza, vakcinacija zdravstvenih radnika i radnika u javnim službama, u tom slučaju i to. Na Medicinskom fakultetu i Kliničkom centru već smo to sproveli. Ni lekari na stažu i specijalizaciji ne mogu više da dolaze ako nemaju sve elemente koji su potrebni za kovid propusnice“, rekao je Perišić, pa pojasnio kakva je situacija sa pandemijom:
„Što se tiče stanja u kovid objektima, u Kliničkom centru je nešto manje od 400 pacijenata. Puna infektivna klinika, dvanaestoro pozitivne dece, devet pozitivnih trudnica i porodilja, gotovo pun šok. Ima mesta i u banji i u stacionaru, ako što je uvek bilo mesta za bolesne ljude, alitalas ne jenjava. Juče je ponovo bilo gotovo 350 novozaraženih i ne zaboravite da pacijenti ne idu prvog ili drugog dana u bolnicu, ve 7, 10 ili 12. dana, a mi, u ovom trenutku, u Nišu imamo gotovo 15.000 zaraženih. Oni koji su dokazano zaraženi u poslednjih 10-15 dana i u izolaciji sa njima verovatno ima novih zaražavanja još nekoliko hiljada ljudi. Posledice su neminovne, prelivaće se na decu i starije pre svega.“
Rekao je i da pokušavaju da održe non kovid sistem.
„Mi pokušavamo da održimo non-kovid sistem i on najviše trpi zbog kovid pacijenata. Pokušavamo da, u situaciji kad su sve bolnice u kovid režimu, u Leskovcu, Vranju, delu Kruševca, Pirotu, Zaječaru…Mi zbrinjavamo sve ortopedsko, neurohiruško i sve druge za koje nema ko da zbrine u regionu. Angažovanje velikog broja ljudi neminovno nam umanjuje kapacitete za non-kovid pacijente.
On je govorio i o inicijativi da se u selu Knez zbrinjavaju kovid pacijenti, i rekao da tako nešto nije realno.
„Inicijativa je potpuno neprimerena i ne zasniva se na činjeničnom stanju, u skladu sa objektom. To je zgrada napravljena 1937. godien za tadašnje lečenje plućnih bolesnika. Tada je najčešća bolest bila tuberkuloza i tadašnja medicinska doktrina je bila da treba da postoji visina, izolacija itd. Sobe su na taj način i pravljene, razdvojene su i jednostavno je, što se prostora tiče, vrlo limitirano. Suština je u tome da objekat nema kanalizaciju. Nekada je imao dve septičke jame koje su se urušile i trebalo bi da se uradi investicija vredna nekoliko stotina miliona dinara, kako bi se povezalo sa najbližim fekalnim konvertorom“, izjavio je Perišić, pa nastavio:
„Drugo, lećenje kovida zahteva ogromne količine medicinskih gasova, koje selo nema i u to bi takođe trebalo uložiti ogromna sredstva. Sistem grejanja je takođe godinama neupotrebljiv, kao i sistem za snabdevanj vodom. Takav objekat bi koristio i mnogo veću električnu snagu od postojeće, zbog svih mašina koje moraju da se priključuju. Zamislite put prema Knez selu kojim špartaju vozila hitne pomoći i kamioni koji prevoze medicinsku opremu, medicinske gasove itd. U ovom trenutku je zamenjena stolarija, ali je krov u očajnom stanju. Na stranu što je potreban veliki novac, objekat je i funkcionalno potpuno nepripremljen. Sobe koje su predviđene za izolaciju za jednog pacijenta, nisu pogodne za lečenje ove bolesti. Mi kovid bolnice pravimo sa mogućnošću pregleda i direktne vizuelne kontrole većeg broja pacijenata. Njihovo izdvajanje u male, izolovane sobe bi značilo da nemaju dovoljno nadzora, i iz puno razloga tu priču treba zatvoriti. Taj objekat više nema nikakvu perspektivu kao zdravstveni objekat.“
On je posla i jednu važnu poruku svima:
„Nažalost, srećemo se svaki dan sa tim da se kod lekara dolazi prilično kasno da potraže pomoć od onih koji im mogu pomoći. Ne plašite se vakcine, plašite se bolesti.“
