Takođe, bih uputio veliku zahvalnost na podršci državi u realizaciji filma. Kredibilitet predsednika Aleksandra Vučića koji on uživa i van granica Srbije učinio je da i norveški prijatelji sa zadovoljstvom pristanu na saradnju i sve češće iniciraju projekte koji imaju veliki značaj za oba naroda. Mene je posebno motivisala izjava predsednika Aleksandra Vučića da ukoliko prepustimo zaboravu stradanje svojih predaka ne možemo očekivati da će se neko drugi njih sećati.
Pre četrnaest godina tačnije 2008 godine sam došao u Norvešku sa porodicom, jer klima koja je tada vladala u Srbiji uslovila je da veliki broj ljudi napusti zemlju. Tada sam video da ima mnogo veza između srpskog i norveškog naroda. Norvežani s kojima sam razgovarao sećali su se podviga srpskih mučenika za vreme Drugog svetskog rata, koje su ustaše i nacisti nasilno poslali u smrt. Mnogi Norvežani pomagali su da se srpski logoraši domognu slobode. Film koji je u izradi oslanja se na istraživanja kako norveških tako i srpskih istoričara.
Većina srpskih logoraša je ubijena, a svedočenja preživelih o logorima smrti na severu Norveške jeziva. Od 4.060 zatvorenika život je izgubilo 2.398, a oko 95 odsto logoraša bili su Srbi. Smešteni po logorima u krajnje nehumanim uslovima prolazili su kroz pravu golgotu. Većina je imala između 14 i 30 godina. Kako norveški tako i srpski izvori dokazuju da su u logorima u Norveškoj ubijanja i deca što direktno ukazuje na metodologiju planiranog genocida koju su ustaše sprovodili nad srpskim narodom. Poslati su u smrt samo zato jer su bili Srbi. Mi danas nemamo ni jedno obeležje gde se možemo pokloniti senima ubijene srpske dece u logorima u Norveškoj.
Ne treba očekivati da će se drugi narodi sećati naših žrtava ako se uporno skreće pažnja sa suštine i ako mi izbrišemo iz sećanja.
Takođe, bih uputio veliku zahvalnost na podršci državi u realizaciji filma. Kredibilitet predsednika Aleksandra Vučića koji on uživa i van granica Srbije učinio je da i norveški prijatelji sa zadovoljstvom pristanu na saradnju i sve češće iniciraju projekte koji imaju veliki značaj za oba naroda. Mene je posebno motivisala izjava predsednika Aleksandra Vučića da ukoliko prepustimo zaboravu stradanje svojih predaka ne možemo očekivati da će se neko drugi njih sećati.
Po mom mišljenju Srbija je danas otvorena zemlja i pruža mnogo mogućnosti. Mnogo toga je urađeno na istorijskom i kulturnom planu. Srbiju danas krase i dela i zdanja kao što su: Golubačka i Ramska tvrđava, Spomenik Stefanu Nemanji, Despotu Stefanu Lazareviću u Beogrdu, spomenik knezu Lazaru u Ćupriji, film Dara iz Jasenovca, film Kralj Petar Prvi, obnovljena kuća Milunke Savić i kaplara Momčila Gavrića… pomoć u renoviranju i izgradnji crkava širom Srbije.
Naša filmska produkcijska kuća je u Srbiji boravila više puta gde smo snimali kadrove za film, i ono na čemu smo posebno zahvalni je spremnost nadležnih državnih institucija da nam u svakom trenutku pruže adekvatnu pomoć, kako bi snimanje prošlo u najboljem mogućem redu.
Srbija kao moderna država privlači prijatelje sa strane da sve češće dolaze i pokreću nove projekte. Ja sam u poslednjih nekoliko godina imao priliku da sa norveškim prijateljima posetim Srbiju više puta, bili su oduševljeni napretkom koji je postignut I pokazali su interesovanje da pokrenu nove projekte, a film koji je u završnoj fazi dokaz je međunarodne saradnje . Svako od nas treba da bude ambasador svoje zemlje i da učinimo sve kako bi odnos naše zemlje i zemalja u kojima živimo bio na najvećem mogućem nivou.
Piše, Branko Dimović Dimeski, producent filma STRADANjE SRBA U KARAŠJOKU
Priredila: Srpska istorija
