Bireli Lagrene, Martin Taylor i Ulf Wakenius na Nišvilu

Gitarski virtuozi Bireli Lagrene, Martin Taylor i Ulf Wakenius predstaviće svoju muzičku čaroliju: „jedna noć, trojica (višestruko nagrađivanih) gitarista, osamnaest žica“, u sklopu Nišvilla 2024. u subotu 17. avgusta.

Bireli Lagrene (Francuska), Martin Taylor (Velika Britanija) i Ulf Wakenius (Švedska), pod imenom “The Great Guitars” nastavljaju živopisnu tradiciju započetu sedamdesetih godina prošlog veka kada su legendarni gitaristi Herb Ellis, Barney Kessel i Charlie Byrd snimali i nastupali širom sveta. Spona između tog i ovog novog (ništa manje legendarnog) gitarskog trija je Martin Taylor, koji je tokom osamdesetih postao član originalne grupe (zamenivši Herba Ellisa), koji sada uz Lagrena i Wakeniusa učestvuje u briljantnom programu koji prikazuje majstorstvo sviranja gitare uz jake emocije, lucidan humor i svojevrstan muzički vatromet.

Kombinujući Taylorov vitruozni “fingerpicking” (sviranje prstima desne ruke umesto trzalicom), sa Lagrenovom zadivljujućom tehnikom i Wakeniusovom neverovatnom svestranošću, njihovi nastupi uključuju solo, duo i trio izvođenja. Tokom bogatih karijera njih trojica su saradjivali, izmedju ostalih sa umetnicima u rasponu od Tommyja Emmanuela do Davida Grismana, od Donalda Fagena (Steely Dan) do Wynton Marsalisa, i Bonnie Raitt do Boba Dylana.

Od 1980-ih, Bireli Lagrene je neprikosnoveni kralj jazz gitare u celom svetu. Tokom ranih 80-ih, Bireli je bio čudo od deteta, koga su tada s pravom smatrali jedinim pravim naslednikom Djanga Reinhardta, a za poslednjih četrdesetak godina objavio je 39 albuma. Među mnogim nagradama koje je dobio izdvajaju se: „Django d’Or” za najboljeg francuskog jazz muzičara (1993 i 2002), Najbolji Francuski Jazz album („Front Page” iz 2001), kao i „Django d’Or” za najboljeg gitaristu (2007). Kruna svega bila je prestižna medalja „Chevalier des Arts et des Lettres” (Vitez umetnosti i književnosti) – koju Francuska dodeljuje kao najviše priznanje za značajan doprinos umetnosti, a koju je on dobio 2012. godine. Na spisku muzičara sa kojima je saradjivao su i: Al Di Meola, Paco de Lucía, John McLaughlin, Benny Carter, Benny Goodman, Stephane Grappelli, Larry Coryell, Vic Juris, Philip Catherine, Jaco Pastorius, Stanley Clarke, Gil Evans, Charlie Haden, Stanley Jordan….

Čuveni Pat Metheny za Martina Taylora kaže da je „jedan od najneverovatnijih solo gitarista u istoriji ovog instrumenta“, dok je Jeff Beck svojevremeno rekao: „On nadmašuje sve nas – nikad nisam video i čuo nešto slično.“ Taylor je svetski poznat kao najistaknutiji predstavnik „fingerpicking” sviranja jazz gitare, s rekordnih 15 britanskih jazz nagrada, 10 najboljih albuma u SAD-u i Evropi, te zvanja „Member of the Most Excellent Order of the British Empire”, koje mu je dodelila Kraljica Velike Britanije. Njegovu inovativnu online školu gitare pohadjaju gitaristi iz preko 60 zemalja. Ono što u jazz svetu ima posebnu težinu je i to što je, između ostalih, 12 godina nastupao i snimao sa Stephaneom Grappellijem – violinistom, osnivačem i koliderom originalnog „Kvinteta Hot Kluba Francuske” i to upravo na poziciji drugog suosnivača i lidera – legendarnog gitariste Djanga Reinhardta. Svirao je i u big bandu Counta Basiea, kao i sa Chet Atkinsom, Joe Passom, Tal Farlowom, Buddy DeFrancom, ali i sa legendom klasične muzike violinistom Yehudi Menuhinom i nekadašnjim basistom Rolling Stonesa – Billom Wymanom.

Ulf Wakenius – izvanredni jazz gitarista hvaljen je i slavljen i bukvalno slavljen širom sveta. Između 1997. i 2007. godine Ulf je držao ono što je za gitariste možda bilo najprestižnije mesto u jazzu: stolicu u kvartetu jednog najvećih jazz muzičara svih vremena – Oscara Petersona, hodajući stopama legendarnog Joea Passa. Wakeniusov gitaristički duo „Guitars Unlimited“ (drugi član je bio Peter Almqvist) potresao je Skandinaviju ranih 80-ih, a kulminiralo je 1985. godine kada su nastupili u revijalnom delu „Melody Grand

Prix”u Geteborgu, kako se tada zvao Eurosong, što je videlo oko 600 miliona gledalaca. Nedugo nakon toga Wakenius je započeo izuzetno uspešnu i dugotrajnu saradnju sa legendarnim danskim basistom Niels-Henning Örsted Pedersenom, a oba Wakeniusova albuma sa bas ikonom Rayom Brownom bila su na prvom mestu američke jazz liste. Na listi muzičara sa kojima je snimao i nastupao su i Pat Metheny, Herbie Hancock, Michael Brecker, Jack DeJohnette, Jim Hall, Milt Jackson, Joe Henderson, Phil Woods, Max Roach, Toots Thielemans, Bobby Hutcherson, Bill Evans, Randy Brecker …