Beti Đorđević – pevačica raskošnog glasa i istančanog osećaja za džez interpretaciju – ovogodišnja je dobitnica Nagrade Nišville jazz festival za životno delo. Nagrada će joj biti uručena 10. avgusta, a publici festivala predstaviće se na otvaranju Nišvilla, 11. avgusta kada će izvesti nekoliko numera uz pratnju Nišville big banda.
Dosadašnju karijeru Beti Đorđević – dugu pet decenija – obeležilo je nekoliko velikoh hitova iz zlatnog doba jugoslovenske zabavne muzike tokom sedamdesetih, kada je sarađivala sa vrhunskim kompozitorima i aranžerima, ali i nepristajanje na bilo kave kompromise, odnosno, kategorično odbijanje da se zarad održavanja popularnosti prikloni trendovima sumnjivog umetničkog kvaliteta. Umesto snimanja novih pesama, velikih koncerata i gostovanja na televizijima, a sve to sa muzikom koju kako sama kaže “ne oseća i lično ne prihvata” – odabrala je da za probranu publiku u klubovima izvodi džez i soul program – i upravo to joj je donelo takoreći kultni status kod poštovaoca kvalitetne muzike. Jer svako ko je makar jednom uživo čuo Beti Đorđević, mora se saglasiti da je reč o jednom od najboljih interpretatora džeza na ovim prostorima svih vremena.
Rođena je 1946. godine u Kumanovu, a od svoje petnaeste godine živi u Beogradu, gde je završila i srednju muzičku školu. Na muzičku scenu scenu kročila je krajem šezdesetih kao članica grupe pevača i gitariste Slobodana Boba Đorđevića – koji joj postaje i suprug. Kao što je to bio slučaj i sa neki drugim značajnim srpskim instrumentalistima i pevačima, uz grupu Boba Đorđevića se “kalila” izvodeći džez i soul na nastupima u američkim klubovima u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Domaća muzička javnost upoznala ju je na nastupima istog orkestra u beogradskom hotelu “Jugoslavija”. Osim “obične” publike koja je zbog Beti tamo dolazaila iz večeri u veče – slušali su je i ljudi iz diplomatskog kora, značajni domaći i strani umetnici – gosti Beograda, pa su tako njeni nastupi u ovom hotelu postali praktično obavezna destinacija u obilasku Beograda. Legenda kaže da je na njihov nastup jedne večeri posle svog koncerta svratila i čuvena Ela Ficdžerald – i ostala tamo cele noći. Čuli su je, međutim i značajni autori sa tadašnje jugoslovenske zabavnomuzičke scene, koji su (što se tada podrazumevalo) po pravilu imali i značajan džez “berkgraund”. S obzirom da tada (a na žalost ni sada) u Jugoslaviji nije bilo tržišta za džez izdanja kompozitori aranžeri I tekstopisci kao što su Aleksandar Korać, Zvonimir Skerl, Boba Stefanović, a nešto kasnije i Enco Lesić, Dejan Petković, Slobodan Marković, Vedran Božić, Marina Tucaković, Bora Đorđević…. počinju da specijalno za nju pišu i aranžiraju – u potpunosti poštujući njen džez i soul senzibilitet. Među tim pesmama posebno se izdvajaju “Kraj moje tuge” i “Počnimo ljubav ispočetka” koju je izvela na Beogradskom proleću 1976. godine. Nastupala je na skoro svim značajnim festivalima onog vremena ( Opatija, Split, Hit parada…) u početku sa svojim suprugom Bobom Đorđevićem, a kasnije solo. U vokalnoj postavi snova – sa Biserom Veletanlić, Nadom Knežević i Bobom Stefanovićem snimila je pesme „Dan ljubavi“ i „Ostavi sve“ koje su kao singl objavljene na etiketi PGP RTB. Sa ekipom jugoslevonskih umetnika (među kojima je tada bila i mlada Zvezda u usponu Oliver Dragojević) tri puta je sa ogromnim uspehom gostovala u SSSR-u. Objavila je desetak singlova, dva albuma i jedan kompilacijski album.
Kada su muzički trendovi počeli da se menjaju, iako je imala mnogo ponuda da se oproba u “sumnjvom” popu, pa čak i novokomponavanoj narodnoj muzici, Beti se tiho “povukla u ilegalu”, povremeno nastupajuću u klubovima – izvodeći džez i soul standarde. Pažnju šire javnosti je ponovo dobila učešćem u emisiji RTS-a “Ja mogu sve”, gde je upoznala Ramba Amadesusa, koji specijalno zbog nje i za nju piše pesmu “Nema te” koju su zajedno izveli na Beoviziji 2018. godine. Velikim koncertom u beogragradskoj “Kombak” dvorani, Beti Đorđević je nedavno obeleželila pet decenija na sceni, a prilika da još veći auditorijum čuje kako ona izvodi neke od svojih hitova ali i džez standarde – biće 11. avgusta na Nišvilu 2022.
