Med od maslačka, sirup od koprive, slatko od crne zove i džem od višanja samo su deo onoga što Goran i Olga Nikolić proizvode u netaknutoj prirodi u ataru merošinskog sela Devča, na obroncima Malog Jastrepca.
Nikolići su imanje od tridesetak hektara nasledili od predaka koji su se tu doselili iz Grčke i 90-tih godina na njemu podigli plantaže višanja, jabuka, kupina, krušaka, dunja i drugog voća.
Nakon proizvodnje odlučili su se i za preradu voća, zbog problema sa otkupom koji su se iz godine u godinu ponavljali.
„Suprug i ja smo se ranije bavili modom, odnosno proizvodnjom i prodajom odevnih predmeta. Imali smo više butika u Beogradu. Kad je taj posao opao, okrenuli smo se poljoprivrednoj proizvodnji, a potom i preradi voća, povrća i šumskih plodova. Vratili smo se na imanje koje su preci mog supruga kupili. Suprugov pradeda bio je Cincar iz Grčke, a kada se doselio na Mali Jastrebac tu je kupovao zemlju. To su potom činili i suprugov deda i otac, tako da su stekli skoro 30 hektara obradivih površina“, izjavila je Olga.
Kazala je da su 2014. godine došli na ideju da osnuju preduzetničku radnju „Jastrebačka priča“, a naredne godine su tu ideju i realizovali.
„Od Razvojne agencije Srbije smo 2017. godine dobili pomoć od milion dinara, a potom i jedan manji iznos. Zahvaljujući toj pomoći smo opremili smo radionicu svim onim što je potrebno za preradu voća, povrća i šumskih plodova i to bez dodataka šećera i bilo kakvih konzervanasa. Sve proizvode dobijamo isključivo pasterizacijom. Kao energent u pogonu za preradu koristimo sopstveno ogrevno drvo, tako da je čitav proizvodni proces potpuno prirodan“, istakla je Olga.
Prema njenim rečima, sa proizvodnjom sirupa, džemova, slatka i drugih proizvoda kreću u rano proleće, sa pojavom prvog bilja na obroncima Malog Jastrepca.
„Krećemo sa proizvodnjom meda od maslačka, potom prelazimo na sirup od zove i koprive, a ona prerađujemo voće onako kako stiže na plantaži, najpre višnju pa onda drugo voće. Sve to prerađujemo i pakujemo u tegle, teglice, flaše…Zanimljivo je da domaći kupci najviše traže proizvode od šumskih plodova, naročito od crne zove i cveta zove, a potom proizvode od voća. Strani turistima koji dolaze u Srbiju najviše kupuju slatka od šumskih plodova i voća sa plantaže. Turistički vodiči ih često dovode u našu prodavnicu u Beogradu i zanimljiva im je da čuju o tome kako se kod nas gosti dočekuju slatkom i rakijom“, objasnila je Olga.
Kazala je da su suprug i ona krenuli i u sertifikaciju organske proizvodnje na svom imanju, ali da su taj postupak privremeno obustavili kako zbog velikih troškova, tako i zbog manjka radne snage.
Prema rečima Nikolića, najveći problem sa kojim se susreću u radu je manjak radnika na plantaži.
„Imamo dobro iskustvo sa par radnika, ali je to malo. Ima ljudi u selu, ali nisu zainteresovani da rade jer primaju socijalnu pomoć i zadovoljni su tim primanjima. Mi smo želeli da zaposlimo jednu celu porodicu, ali nisu prihvatili jer bi onda izgubili pravo na pomoć od države“, izjavila je Olga.
Manjak radne snage, dodala je, ne mali broj ljudi koristi da tokom letnje sezone, kada ima najviše posla, traži dnevnicu za svoj rad koja premašuje one koje se plaćaju u Nemačkoj.
Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku opštine Merošina kroz projektno finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa za 2021. godinu.
