Ekološki problemi, zagađenje vazduha, neodgovorno/neodrživo gazdovanje nad prirodnim resursima u pogledu planova i prekomernog iskorišćenja rudnih nalazišta je sve vidljivije. Loše upravljanje vodama, šumama, kao i stalnogoruće pitanje upravljanja otpadom (čime se ne možemo pohvaliti ili biti zadovoljni) za struku i ekološke organizacije predstavljaju tzv. velike izazove.
Divlje deponije su decenijama tu oko nas kao sastavni „kolorit“ našeg kulturološkog nasleđa, kao navika i rutina. Cela Srbija, a šire i Balkan, jedna su „neuspela“ fotografija. Ponekad obećavajuća jer pomakli smo se sa polazne tačke, ali nikako do cilja. Balkanski sindrom u vidu divljih deponija, ekološke nekulture i neodgovornosti, malog procenta reciklaže, mnogo priče-malo rezultata, se duboko ukorenio i postao navika i loša rutina. Za svaku naviku, postoji i odvika? Кako?
Sa aspekta uticaja na životnu sredinu i smanjenja rizika od klimatskih promena, trenutno stanje upravljanja otpadom na duži rok do 2030. godine je neodrživo, jer se dugoročno doprinosi degradaciji životne sredine. Primenom postojećih mera i nastavkom postojeće prakse, ne može se dostići ispunjenje opšteg i posebnih ciljeva Programa. Zaključno, primenu mera i aktivnosti koje su bile utvrđene u Strategiji upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine i čije sprovođenje je započeto, treba nastaviti i u narednom periodu, ali se moraju propisati i dodatne mere, i mora se više uraditi na sprovođenju tih mera. U narednom periodu, prioritetne mere se odnose na selekciju otpada na izvoru, povećanje stepena reciklaže otpada i izgradnju nedostajuće infrastrukture, kako bi se stvorile osnove za ispunjenje postavljenih ciljeva navedenih u ključnim Direktivama EU u sektoru otpada. Svrha je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom, uključujući upotpunjavanje zakonodavnog okvira i planskih dokumenata u ovom sektoru.
Zakon o upravljanju otpadom određuje da region mora imati najmanje 250.000 stanovnika. Svrha ovog pristupa je da se obezbedi ekonomija obima za razvoj efektivnijih tehnologija tretmana. Decentralizovano odlučivanje omogućava lokalnim samoupravama određenu fleksibilnost u priključivanju regionalnoj kompaniji za upravljanje otpadom koja obezbeđuje najbolju vrednost usluga za procenjene troškove. Regionalne strukture se osnivaju kroz međuopštinske sporazume o saradnji između lokalnih samouprava.
Ono šta naglašavamo jeste i deo Nacionalnog programa koji se odnosi na informisanje i jasno ističe jednu od uloga u sistemu upravljanja otpadom koja se odnosi na Organizacije građanskog društva.
Program ponavlja već znanu ulogu jedinica lokalne samouprave koje takođe podvlačimo: JLS imaju nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti i odgovorni su za stratešku procenu planova i programa, procenu uticaja projekata na životnu sredinu i izdavanje integrisanih dozvola iz svoje nadležnosti. Upravljanje komunalnim otpadom je briga lokalne samouprave. Prema Zakonu o upravljanju otpadom, jedinica lokalne samouprave: donosi lokalni plan upravljanja otpadom i stara se o njegovom sprovođenju; sprovodi upravljanje neopasnim (što uključuje komunalni) i inertnim otpadom na svojoj teritoriji; uređuje postupak naplate usluga; izdaje dozvole i druge akte; vrši nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom, kao i druge poslove utvrđene zakonom.
Takođe, da podsetimo i naglasimo još jednom i ulogu organizacija građanskog društva: „Udruženja (organizacije civilnog društva) registrovana u skladu sa Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 99/11 – dr. zakoni i 44/18 – dr. zakon) koja se bave pitanjima zaštite životne sredine i mediji, imaju značajnu ulogu u podršci sprovođenju ciljeva upravljanja otpadom, kampanjama informisanosti građana, kao i direktnoj komunikaciji sa građanima. TREBA dodati i veliku ulogu u donošenju odluka od značaja za ZŽS, izmene I dopune zakona i podzakonskih akata, učešće u radnim grupama, uvek poželjni na nacionalnom i lokalnom nivou.
Zaključujemo da je pred nama veliki posao, a da nismo stali sa njim pokazuju i aktivnosti Zelene Liste Srbije i njenih članica, pored ostalih i udruženja „Zeleni ključ“ iz Niša. Treba poraditi na revidiranju Lokalnog plana upravljanja otpadom za Grad Niš, i očekujemo da će proces biti započet u 2023. Godini. Ono šta ćemo inicirati jeste da se analizira budžet Grada Niša i uskladi sa zahtevima Nacionalnog programa upravljanja otpadom, da se krene sa ulaganjem u izradu dokumenata, a paraleno sa tim i pojačanim informisanjem i kaznenom politikom.
Takođe ćemo inicirati obavezno formiranje radnih grupa i učešće predstavnika OGD, posebno onih kao što je Zeleni ključ, sa sjajnom ekspertizom ali i kapacitetima objedinjenih ekspertiza članica Zelene Liste Srbije (čiji je član i Zeleni ključ). Udruženi sa više iskustava, znanja i praktičnih primera, želimo da budemo vidljiviji i ostvarimo pripadajuću ulogu.
Naglašavam da se udruženje Zeleni ključ angažovalo tokom 2021. i 2022. da na lokalnom nivou bude oformljena Zelena – ekološka mreža, što je i učinjeno. Preostaje da zahtevamo veće učešće i dobru dvosmernu komunikaciju, jer kako je ekološkim i drugim OGD stalo do funkcionalnog sistema upravljanja otpadom i zdrave i čiste životne sredine, tako su isti interesi i jedinica lokalne samouprave.
To znači da smo na istoj, a ne suprostavljenoj strani. Jedina razlika je mi imamo i ulogu korektivnog faktora, što je dobro za konstruktivni dijalog, i bolja i dobra rešenja.
Кonačno, želimo da budemo uvaženi, sa podjednakim zagarantovanim pravima, ali i poznatim obavezama i odgovornostima u skladu sa Zakonima. Bez preskakanja i izbegavanja OGD, udruženo sa predstavnicima JLS i ostalim subjektima u sistemu upravljanja otpadom. Da zajedno planski i sistemski unapređujemo tu oblast i da u krajnjem imamo pune i redovno pražnjene kontejnere za primarnu selekciju, veći procenat reciklaže, manji broj divljih deponija, kaznenu politiku i primenu mera za neodgovorne pojedince i institucije.
Zelena Lista Srbije, kao i Zeleni ključ iz Niša, udruženi na nacionalnom nivou, ojačanih kapaciteta kroz više mrežnih programa, kao što je i Eko system – program osnaživanja mreža udruženja građana (u okviru koga je dobijena podrška Vlade Kraljevine Švedske za analize, istraživanja, kampanje, saradnju sa JLS) unapređuju finkcionalnost sistema UO.
Povodom projekta „Oplaneti se-karavan se nastavlja“ od strane Zelenog ključa urađena je Analiza Nacionalnog programa upravljanja otpadom i obaveze JLS, sa osvrtom na Grad Niš. Analiza je predstavljena studentima Fakulteta Zaštite na radu u Nišu, kao i studentima Metropoliten univerziteta u Nišu. Inicijativu sa predlozima unapređenja upravljanja otpadom u skladu sa Nacionalnim programom, udruženje Zeleni ključ uručiće zvanično u svoje i u ime mreže ZLS Gradu Nišu.
Autorka teksta je mr Olivera Milošević dipl.inž.zžs, predsednica udruženja Zeleni ključ Niš
„Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realiyuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska“
