U bioskopu Sinepleks u Nišu, 25. avgusta u 19 sati, premijerno će biti prikazan dokumentarni film ,,Logor smrti u Karašjoku“ u okviru Filmskih susreta u Nišu.
Ovaj film je istorijsko blago koje smo mi kao narod dobili zaslugom Srbina iz Norveške producenta Branka Dimovića Dimeskog (rodom sa Kosmeta), koji je i pokrenuo celokupnu priču oko ekranizacije filma sa prijateljskom norveškom produkcijom POX na čelu sa rediteljem Kjetil Palmquistorom. A u celoj ovoj priči veliki doprinos dao je i norveški istoričar Knut Flovik Torasen.
Srpski pisac i publicista Branko Dimović Dimeski napisao je tri knjige a po dolasku u Norvešku krenuo je da istražuje i stradanje Srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata u logorima u Norveškoj. Dimović-Dimeski se od rane mladosti ostvario u novinarstvu pa je kao saradnik sajta Srpska istorija intervjuisao veliki broj ljudi iz različitih sfera javnog života.
Na njegovu inicijativu i posle intervjua za sajt Srpska istorija sa istoričarom Knut Flovik Thoresen i Kjetil Palmquist reditelj oni su pristali na saradnju sa Dimovićem Dimeskim našim srbinom sa Kosova i Metohije.
Treba istaći da je Dimović dao veliki doprinos u realizaciji važnih projekata po srpski narod u Norveškoj, kao što je izgradnja pravoslavne kapele i škola srpskog jezika u Norveškoj koju danas pohađa više od 40 učenika.
Zanimljivo je da će gost na premijeri biti starina Milorad Ćebić (92. god), koji je u tim godinama izrazio želju da i on bude prisutan, danas živi u Beogradu. On u filmu priča njegovo svedočenje, koje je potresno. Njemu su ustaše zaklale sedamdesetdvoje Ćebića, njegove uže familije. Dok je sa majkom braćom i sestrama bežao od krvavih ustaških kama, gledao je reku Drinu natopljenu srpskom krvlju. Prešli su nekako Drinu kako bi se domogli Srbije. Da se radi o genocidu nad srpskim narodom govori činjenica da se stradanje Ćebića, ali i mnogih drugih Srba nastavilo i van granica Srbije, činjenica je da je naime petorica stričeva Milorada Ćebića uhapšeno od strane nemačkog okupatora koji su zatim poslati u Norvešku na prisilan rad zapravo u unapred isplaniranu smrt, prenosi Đorđe Bojanić.
Ovaj norveški film je pravo blago za našu istorijografiju. Ovaj film bi morao biti prikazivan i našim učenicima, da nikada ne zaborave kakva zlodela su činjena srpskom narodu tokom Drugog svetskog rata. Ovim filmom otrgli smo istinu iz kandži zaborava, koja nije slučajna. Kao da nije bilo hrabrosti da se pokrene ekranizacija istine. A istina je da su tu stradali samo Srbi (94 posto), a najmlađi Srbin imao je samo 12 godina (Petar Malbaša). A mi Srbi tamo u Karašjoku nemamo ni adekvatno obeležje, na tabli piše ,,U spomen jugoslovenskim internircima…“. A ko su ti jugoslovenski internirci, da li to zna svetski turista? Da su to bili Srbi, koji se ne spominju na nijednom obeležju i spomeniku u Norveškoj? Tu je i naša tragedija, nisu nam tu krivi norvežani, već mi Srbi. Zašto je to tako, veliko je pitanje, zato i radimo na tome, da to ispravimo. Svi stradali su bili samo Srbi, srećom da imamo i popis stradalih Srba, gde se to i vidi. Konačno će Srbi saznati pravu istinu o svirepim zločinima nad Srbima u Norveškoj, zato i pozivam publiku da dođe u što većem broju i pogleda ovaj vrlo značajan film za naš narod. Zato moramo da prekinemo sa bilo kakvim podelama (društvenim, istorijskim) u ovim teškim vremenima, moramo da budemo samo Srbi i da gledamo naše srpske interese kao prioritet, da bi opstali kao narod, naglašava istoričar Đorđe Bojanić.
Verujem da će publika u Nišu velikim ovacijama i aplauzom nagraditi ekipu POX produkcije: Branka Dimovića Dimeskog producent, Kjetila Palmquistora reditelj, Knuta Flovik Toresena istoričar, Joerna Olsena ko-producent, Terja Holma direktor fotografije.
Film u Beogradu biće prikazan u bioskopu Balkan Sinema 27. avgusta u 19č.
Zanimljivo je da je muziku za film komponovao kompozitor Andrej Stojanovićem 9 godina koji je uradio sedam kompozicija za film. Jednu od svojih kompozicija posvetio je srpskoj deci koju su stradala u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata. Njih 120 poslato je u smrt dok je 32 izgubilo svoj život u najgorim mukama.
Veliki doprinos izradi filma dali su i akademik Radmila Tonković, Dragoslav Bokan, Aleksandar Dinčić, istoričar, Jasmina Stojiljković, glumica, dr Ljiljana Nikšić, ambasador Srbije, Zvezdan Milovanović, Milosav Simović, general, Đorđe Bojanić, istoričar, i svi potomci stradalih i učesnici u filmu i glumci Niškog pozorišta.
Hvala svim medijima (B92, Kopernikus, Tv Prva, Novosti, Niške vesti, Gradski portal 018, Narodne novine, sajt Vidovdan, sajt Jadovno, sajt In4s, sajt Tamo daleko, Opštini Palilula-Niš… i naravno sajt Srpska istorija.
Ovaj film podržavali su; Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj, Crkvena Opština Sveti Vasilije Ostroški iz Osla, Ministarstvo Odbrane Kraljevine Norveške i Savez Srpskih Udruženja u Norveškoj i gradska Opština Palilula – Niš.
KAKO RADILI TAKO NAM BOG POMOGAO!
Priredila: Srpska istorija
