Veliki problem za Grad Niš predstavljaju psi lutalice, odnosno nerešeno pitanje destinacije azila za pse.
Problem su uslovi koji bi trebalo da vladaju u sklopu azila, kao i destinacija, pošto je već nekoliko potencijalnih rešenja za to propalo.
Odbronik u Skupštini Grada Niša Miodrag Stanković dao je predlog da ovaj azil bude na teritoriji Niša, ali je trenutno najbliže rešenje da se nalazi u Gadžinom Hanu.
Ovu inicijativu je prokomentarisala i gradonačelnica Dragana Sotirovski.
„Naravno da se razmišljalo da prihvatilište za pse bude na teritoriji našeg grada. Znate da JKP ima jedno malo prihvatilište, koje je nedovoljno na samoj deponiji, a s obzirom na to da se očekuje rekonstrukcija deponije, to prihvatilište ćemo morati da izmeštamo”, jasna je bila Sotirovski, pa objasnila probleme koji su se javljali u vezi sa ovim pitanjem:
“U dogovoru sa udruženjima za zaštitu životinja, moja prva inicijativ je bila pre svega da sama udruženja pronađu lokaciju koja im odgovara. Do danas nikakav predlog nije stigao. Od nekadašnjeg predloga mojih prethodnika da prihvatilište bude blizu KP doma se odustalo, jer Ministarstvo pravde nije saglasno sa takvom idejom. Otpala je i varijanta Svrljiga, iako je Opština Svrljig dala nekadašnju farmu za te namene, međutim udruženja su rekla da im je relativno daleko i da bi verovatno psima bilo teško da prelaze kilometražu od tridesetak kilometara. Onda smo našli neku alternativu da to bude Opština Gadžin Han, sa kojom Niš ima već saradnju preko ZOO higijene koju podržava Ministarstvo uprave i lokalne samouprave, za koje se već troše sredstva.”
Gradonačelnica kao najvažniji cilj ističe smanjenj broja pasa na ulici.
“Nije to nikakav logor za pse, niko nije govorio o brojci od 2.000 jedinki na jednom mestu. Kada sam pitala da li možemo kao gradska vlast da uđemo u bilo koje divlje prihvatilište, nikada nam niko nije dozvolio da vidimo kako žive ti psi, a kada govorite o standardima Evropske unije, kad kažete da će psi imati lekarski nadzor i 24 sata biti siti, onda kažu da je logor za pse. Nama je istovremeno bitno da se broj jedinki pasa na ulicama grada smanji, zato što se stalno pojavljuju novi zahtevi za isplatu odšteta zbog ujeda pasa. Ko ujeda ako ne psi sa ulice, mada često pitam koja je razlika između ujeda psa na ulici i kućnog ljubimca. Sto miliona godišnje odlazi u nepovrat.”
Ona naglašava da je spremna na izdvajanje velike sume iz gradskog budžeta za potrebe pokretanja azila, jer trenutno Grad u svakom slučaju otplaćuje veliku odštetu građanima zbog ujeda pasa na ulici.
“Kao gradonačelnik sam spremna da sutradan dogovorim sa Gradskim većem da ako 100 miliona treba odlazi na zbrinjavanje tih pasa, nego da odlazi u nečije džepove, što advokata što ljdi koji zloupotrebljavaju tu situaciju. Istovremeno moramo da radimo sa veterinarskom inspekcijom, da se povećaju kontrole, pre svega vlasničkih pasa, da se na vreme sterilišu, da nema divljih odgajivačnica, da nemate mogućnosti sutradan da imate pet pasa, sačuvate tri, a dva iznesete na ulicu”, smatra Sotirovski, pa poručuje:
“Pozvali smo udruženja da nam se u toj zajedničkoj borbi, za dobrobit životinja priključe. Ko tu ima kakav interes, i zašto je u interesu nekih da se, suprotno onome što EU traži, na ulici nađu i zadržavaju psi… Gotovo da nema države u EU koja nema prihvatilište za pse.”
