U Gradskoj kući danas je održan prijem građana, na kome je bilo reči o brojnim važnim pitanjima, između ostlih i predloga za razvoj kulture i turizma, kao i promeni imena škole u Niškoj Banji.
Neizbežna su bila i pitanja rešavanja problema putne, vodovodne i kanalizacione infrastrukture, odnosno imovinsko-pravnih odnosa kao preduslovom za to.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski istakla je da je veliki broj građana sa prethodnih prijema zadovoljan kako su rešeni njihovi problemi.
„To je naša obaveza i zadatak, zato smo na ovim pozicijama. Svaki prijem građana donosi nova saznanja, nove ideje… Danas je bilo mnogo onih koji su sa resornom većnicom za turizam razgovarali o nekim novim idejama, o oživljavanju zaboravljenih lokacija u gradu i okolini… S obzirom na to da ćemo vrlo brzo krenuti sa pravljenjem nacrta budžeta za 2023. godinu, da možda možemo već da razmišljamo o tome da se sve to uvrsti.”
Sa druge strane, nezaobilazna je bila tema suvlasništva nad ulicama, kao i vodovoda i kanalizacije.
„Danas je bilo upravo dosta onih koji su sa zahtevima došli do Gradske kuće. Problem vodovoda i kanalizacije u Naselju 9. maj, u Naselju Nikola Tesla, to su uobičajene stvari koje se na svim prijemima građana sreću. Najvažnije je da nam ljudi veruju i sve je najlakše rešiti tako što se sretnemo, dogovorimo, vidimo koje su institucije zadužene za rešavanje problema, i da njihove ciljeve i ispunimo”, izjavila je Sotirovski.
Milan Nikolić, vršilac dužnosti Gradske uprave za imovinu i održivi razvoj, istakao je da su česti problemi imovinske prirode i da realizacija tog procesa nije laka.
“Građani često imaju probleme u svojoj imovini, ili probleme u samim ulicama, gde se najčešće traži asfaltiranje ulica, čemu obavezno prethodi rešavanje imovinskih odnosa. Taj proces nije jednostavan, traje određeni period, i uglavnom nalazimo način sa ljudima koji dolaze, jer nam i daju podatke koji pomognu u samoj pripremi dokumentacije da se sprovede cela procedura.”
Međutim, ozakonjenje objekata nije preduslov za rešavanje imovisnkog pitanja.
“To je bitan momenat kasnije, kada se traži priključenje na novu infrastrukturu, vodovodne i kanalizacione mreže uglavnom. Što se tiče imovinske pripreme, najčešće se obraćaju opštinama na čijoj teritoriji se nalaze i opštine nam dostavljaju to po redosledu prioriteta, a mi sprovodimo preceduru”, objasnio je Nikolić.
Svetlana Radenković došla je na prijem građana sa predlogom da škola “Ivan Goran Kovačić” u Niškoj Banji promeni ime, kako bi se zvala po njenom dedi koji je osnovao prvu školu.
“Moj deka je pre mnogo godina osnovao osnovnu školu u Niškoj Banji i učestvovao u izgradnji te škole. Bio je prvi učitelj. Prvo je radio u privatnoj kući, pa je njegov rođak dao plac da se napravi stara škola u Niškoj Banji. Odlikovan je od strane kralja Aleksandra Karađorđevića ordenom “Sveti Sava”. Želja mi je da škola nosi njegovo ime. Pošto je više škola u Srbiji promenilo ime, ja bih želela da “Ivan Goran Kovačić” bude zamenjen imenom Petra Radenkovića. Istovremeno, odbornik Niške Banje mi je nudio da se gradska česma zove po mom dedi”, rekla je Radenković, pa otkrila da joj je većnica za kulturu Adrijana Anastasov savetovala da se obrati školskom Savetu, kako bi se videlo da li tu ideju prihvata kolektiv.
Ivana Vujaklija došla je sa predlogom izgradnje vinogradarske ulice na Panteleju.
“Rešenje o eksproprijaciji dobili smo još 2011. godine i od tada nam ističe dokumentacija svake godine iznova, i iskreno se nadam da smo sada nešto uradili”, izjavila je Vujaklija, dodavši da su imovinsko-pravni odnosi bili rešeni, ali da je ta dokumentacija istekla i da joj je rečeno da će se krenuti u narednih nedelju dana sa rešavanjem problema.
Adriana Anastasov, gradska većnica za kulturu, govorila je o brojnim predloženim rešenjima na polju kulture.
“Uglavnom su predlozi vezani za budžetiranje za narednu godinu. Projekti su vezani za razvoj turizma ili kulture, ili nešto vezano za kulturu preko Saveta za kulturno stvaralaštvo, tako da su došle različite inicijative. Ljudi su uglavnom upućeni da od septembra, kada bude krenulo sa izradom nacrta budžeta za 2023. godinu, da tada predlože svoje projekte. Uputili smo ih takođe da, u saradnji sa Gradom, apliciraju prema resornim ministarstvima. Predlagali su zaista različite stvari, u različitim delovima grada i gradskim opštinama”, rekla je Anastasov, pa objasnila:
“Jedan od projekata je bio drugi izlaz iz cerjanske pećine, kod sela Travlje. Predlagali su da se ceo taj kraj, zajedno sa starom vodenicom, restaurira, da se napravi turistički kompleks. Za to je potrebno dosta sredstava i ništa ne možemo uraditi bez pomoći države. Uglavnom smo ih upućivali da se jave nama i KLERU-u, kako bi se inicijative realizovale. Nešto je moguće realizovati, a nešto ne.”
Njoj je posebno bilo drago zbog pripremljenosti mladih ljudi koji su dolazili sa predlozima.
“Imamo i mlade ljude, koji su davali konkretne predloge šta treba uraditi vezano za kulturu, turizam, izgled grada i infrastrukturu. Posebno mi je zadovoljstvo što nisu došli samo sa idejom, već i sa dokumentacijom kako bi Grad mogao da pomogne, i mislim da je ovo jedan napredak u građanskom aktivizmu i da tako možemo bolje da kreiramo budžet za narednu godinu.”
Predlozi na polju kulture su se ticali, između ostalog, izgleda kulturnih ustanova i uvođenja novih kulturnih manisfestacija, uglavnom na teritoriji GO Medijana.
