U hotelu „Tami Residence“ u Nišu danas je Program „Swiss PRO“ organizovao predstavljanje rezultata 19 projekata lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva sprovedenih u cilju ublažavanja posledica pandemije kovida 19 u podstandardnim romskim naseljima.
Pored predstavljanja rezultata 19 podržanih projekata, bili su prezentovani i primeri dobre prakse, a događaju su prisustvovati predstavnici lokalnih samouprava i civilnog društva iz Bele Palanke, Bora, Valjeva, Vladičinog Hana, Vranja, Vrnjačke Banje, Zaječara, Kragujevca, Kruševca, Lebana, Leskovca, Niša, Novog Pazara, Trstenika i partnerskih organizacija.
Vlada Švajcarske je kroz program Swiss PRO podržala lokalne samouprave i organizacije civilnog društva da u periodu od maja 2021. do aprila 2022. godine sprovedu 19 projekata usmerenih na ublažavanje posledica kovida 19 u podstandardnim romskim naseljima. Kroz sprovođenje politika i praksi socijalnog uključivanja unapređeni su dostupnost javnih usluga i zadovoljavanje osnovnih potreba građana i građanki iz ranjivih društvenih grupa.
Ovaj događaj se realizuje u okviru programa „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“, koji podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).
Nataša Ivanović, službenica za socijalno uključivanje u okviru “Swiss pro” programa, otkrila je da je 2.700 korisnika ostvarilo pristup boljim uslovima u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, kod socijalnih pitanja ili su ekonomski osnaženi. Posebno je istakla položaj sakupljača sekundarnih sirovina.
“Ta podrška je trebalo da ode tamo gde je najpotrebnije, a to je upravo u podstandardna romska naselja. Tako smo organizovali javni poziv na koji su mogle da se prijave i organizacije civilnog društva i lokalne samouprave, i nagrađeno je 19 najboljih projekta, u okviru cele Srbije, ali sve ispod Beograda. U oviru 19 projekata, 2.700 korisnika je ostvarilo pristup ili boljim zdravstvenim uslugama, socijalnoj zaštiti, ili obrazovanju. Određeni broj je ekonomski osnažen, kroz obuke za bolju zapošljivost, a naročito je poboljšan položaj sakupljača sekundarnih sirovina, a vi znate da se u ovakvim naseljima veliki broj ljudi bavi ovom delatnošću, pa su im kroz dodatne opreme i legalizaciju njihovog posla, beizbedniji rad i bolji prihod.”
Javni poziv je zahtevao odgovore na određene teme, ali je bilo važno i da projekti budu održivi.
“Nije bila ideja da se daje jednokratna vrsta humanitarne pomoći, nego da se odrade one aktivnosti koje će imati dugoročniju korist i posledice na direktne korisnike. Tako je oko 400 romske dece dobilo podršku u obrazovanju, ne samo u smislu mentorskog rada u savlađivanju određenih predmeta, već i da se obuče za onlajn nastavu, koja je u ovom periodu epidemije bila itekako zastupljena. Čak je ustanovljeno da je 50% posto dece povećalo svoj uspeh u školi, a apsolutno svi su savladali veštine na tabletima i kompjuterima”, objasnila je Ivanović.
Jelena Vidanović je menadžer na projektu “Preduzeće a ne smeće”, koji se u okviru ovog programa realizuje u Nišu i Pirotu, a tiče se upravo sakupljača sekundarnih sirovina.
“Ovim projektom smo imali mogućnost da sakupljače sekundarnih sirovina zbrinemo na jedan dostojanstven način, u smislu da će ovim projektom moći bezbednije da rade. Kao što i svi građani znaju, oni sakupljaju sekundarne sirovine na jedan loš i nebezbedan način. Ovom aplikacijom smo omogućili sakupljačima da sakupljaju sirovine uniformisani, na jedan dostojanstven način, gde građani Niša i Pirota mogu da pozovu putem aplikacije i kol centra, da zakažu termin i da tada sakupljači dođu i pokupe ono što je njima nepotrebno.”
Za sada je na ovom projektu upošljeno 10 radnika, ali je ovo preduzeće takođe imalo i jednu humanu misiju.
“Imamo i tu socijalnu komponentu, gde smo omogućili i razvili solidarnost među ljudima. Tako smo mnogim porodicama obezbedili bolje uslove za život, jer ranije nisu imali uopšte mogućnost da rade, a obezbedili smo im i bolje uslove stanovanja. Mi smo stvari koje su donirali građani Niša predali tim porodicama”, objasnila je Vidanović.
Svetlana Lazović iz Integrativnog global centra iz Kragujevca istakla je da je zahvaljujući ovom projektu rešen problem ostavljanja smeća ispred kuća.
“Naš projekat u Kragujevcu smo radili sa lokalnom samoupravom i tu se radilo na edukaciji zdravlja, socijalnog pitanja, obrazovnog sistema, a takođe smo same meštane motivisali da ne bacaju đubre ispred svojih kuća, jer su se tako pravile deponije. Zahvaljujući ovom projektu obezbeđene su kante za đubre, od strane lokalne samouprave. U romskom naselju urađena je dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, a podeljeni su i higijenski paketi.”
Srđan Trajković, predsednik Udruženja osoba sa paraplegijom iz Vranja, otkrio je da se njihov projekat fokusirao na obrazovanje Roma.
“Mi smo dobili na jednom izuzetno dobrom projektu, u vezi sa nabavkom 39 tableta za osobe romske naionalnosti, u saradnji sa školom “Vule Antić” iz Vranja, koja radi isključivo sa decom sa invaliditetom. U toj školi je 30-ak dece romske nacionalnosti. Dobili smo i mašinu za rezbarenje ikona, kao i mašinu za šivenje, pošto je kod nas u Vranju taj smer tradicija, kao i alate za bravariju.”
