Često čujemo ovih dana da “Srbija sedi na dve stolice” i da će morati jedne da se odrekne. A meni se čini da Srbija ne sedi na dve stolice, već pokušava da bude normalna u sveopštem svetskom ludilu. To što svetski mudraci ili ludaci ne znaju šta je normalno, e to je već njihova stvar, nije naša. Te stoga – Srbija će morati da se odredi u narednom periodu – da se odredi za normalnost ili ludilo. A da pri tom na prvo mesto stavi sebe, svoju državu i narod, jer je već previše toga što nam se obilo o glavu, i prečesto smo bili dežurni krivci, ničim izazvani.
Što smo toliko zanimljivi svetu , nikad mi neće biti jasno. Da se ispravim – nikada neću stići do racionalnog objašnjenja, kako bi mi u potpunosti bilo jasno.
Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok poručila je ovih dana Srbiji da, ako želi da se pridruži evropskom bloku, mora da uvede sankcije Rusiji zbog agresije u Ukrajini. “Želela bih da poručim Srbiji, ako želite da postanete članica Evropske unije, što bi Srbija htela, ključno je da podržite i spoljnu politiku Evropske unije i odgovarajuće sankcije”, poručila je Berbok.
Mnogo poruka Srbija dobija poslednjih dana, kako s jedne, tako i s druge strane.
„Rusija računa na doslednu poziciju Srbije prema Rusiji u okviru međunarodnih organizacija” – izjavila je zvanična prestavnica ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova i dodala – „Beležimo izjave srpskih političara o pritiscima koji se na njih vrše. Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo.”
A šta ćemo sad? Da li biste voleli da ste na Vučićevom mestu? Da preformulišem pitanje: Šta biste uradili da ste na Vučićevom mestu? Posebno u situaciji kada je politika neutralnosti Srbije, o kojoj predsednik govori, neodrživa na duže staze. I kada je Srbija saterana u ćošak da se izjasni između „braka iz interesa i braka iz ljubavi”.
Direktor Projekta evropske budućnosti Ivan Vejvoda izjavio je „da politika sedenja na više stolica” više neće prolaziti i da se to pokazuje kroz glasanje Beograda za rezolucije u Ujedinjenim nacijama o ratu u Ukrajini.
On tvrdi da, bez obzira na sastav koalicije na republičkom nivou i simpatije ili povoljnog mišljenje većine građana Srbije o Rusiji, Beograd ne može da ide ka Istoku. Srbija nikada istorijski nije išla ka Istoku, već je bila okrenuta Evropi i danas živi od ekonomskih odnosa sa Zapadom, izjavio je Vejvoda.
Na pitanje da li će se Beograd pridružiti sankcijama protiv Rusije, Vejvoda je odgovorio da će se, ako se to dogodi, postupak odvijati postepeno, ali da Beograd ne sme dozvoliti da ne bude svestan promene na svetskom nivou, kao 1989. godine.
U pravu je gospodin Vejvoda: “Beograd ne sme dozvoliti da ne bude svestan promene na svetskom nivou”. Doduše, nije nagovestio u kom bi pravcu išle promene na svetskom nivou, mada , eto, zna da Beograd ne sme da pogreši. I to je ključna stvar za Beograd. Mnogo nas briga za Berbokovu, Zaharovu ili Vejvodu, neka oni misle šta god hoće, naše je da smislimo šta treba da uradimo kako bismo obezbedili mir i stabilnost, o čemu predsednik Srbije u poslednje vreme stalno govori.
Da li on zna nešto što mi ne znamo – pojma nemam. Ali sigurno znam da mu je sada potrebna mudrost više mudraca. Na nama je, u ovom trenutku, da mu pomognemo a ne da okolo solimo so na ranu i širimo mržnju, svrstavajući se na jednu ili drugu stranu. Prosto sebi ne smemo da dozvolimo da budemo kolateralna šteta, jer smo to u više navrata bili. Umorni smo i od svojih, a još više od tuđih ratova, u kojima smo moneta za podkusurivanje.
15. april
