Na onlajn skupu pod nazivom „Rad disciplinskih organa advokatskih komora“, predstavljeni su rezultati istraživanja „Analiza rada disciplinskih organa i disciplinskih postupaka Advokatske komore Niš“. Istraživanje je sprovela neformalna koalicija Pravosudna baza Jug.
Analiza je rađena na osnovu 45 postupaka, kvalitativnom i kvantitativnom analizom, u periodu tokom 2018. i 2019. godine.
Bojana Arsenijević, asistentkinja na Pravnom fakultetu u Nišu, bila je učesnica u istraživanju.
“Podaci iz prikupljenog perioda ukazuju da je za ovaj dvogodišnji period bilo 272 disciplinske prijave, od kojih je najveći broj bio odbačen. Samo 10 optužnica je procesuirano u disciplinskim postupcima. Najviše prijava podnosila su fizička lica (88,6%), pravna lica i državni organi znatno manje (5 slučajeva), dok disciplinski tužilac nije pokrenuo postupak po službenoj dužnosti ni u jednom slučaju. Prijave su se najviše ticale težih povreda dužnosti i uvreda advokata”, otkrila je Arsenijević.”
Dragan Đorđević je istakao da je ovo drugo istraživanje ovog udruženja, koje je pre nešto više od dve godine počelo sa radom.
“Istraživanje je analiziralo rad disciplinskih organa i postupaka Advokatske komore Niš. Stručna javnost i građani Srbije uglavnom, kada pričamo o pravosuđu, imaju u fokusu sudove i tužilaštva, ali jedan od bitnijih činilaca svega toga jeste advokatura. Ne samo zakonodavna i izvršna vlast, koja je uticala dosta na te reforme i postupke u pravosuđu. Danas pričamo o advokaturi i želeli smo da se pozabavimo upravo tog dela, koji se tiče advokature i advokatskih komora”, rekao je Đorđević, pa objasnio:
“Percepcija građana je često paušalna i neutemeljena o radu advokature. Možemo da kažemo da i advokatura sama nije učinila dovoljno da građani razumeju njihov rad. Ovo istraživanje je imalo za cilj da se kroz analizu direktnih postupaka vidi kako advokatura postupa sa prijavama građana. To nam je omogućilo, na čemu smo zahvalni Advokatskoj komori Niša, da imamo uvid u realne disciplinske postupke, u periodu od dve godine, i da naš tim odradi realnu analizu. Ovo istraživanje je dobar osnov za dalje unapređivanje rada advokatskih komora i, ja se nadam, većoj odgovornosti prema građanima i transparentnosti celog postupka”, izjavio je Đorđević, pa zaključio:
“Percepcija građana je da upravo ti mehanizmi unutar Advokatske komore ne čine dovoljno na procesuiranju prijava koje građani podnose protiv njihovih članova.”
Nevena Petrušić, jedna od istraživačica, istakla je pomoć koju su imali iz Komore, što smatra dokazom da postoji spremnost da se sazna objektivna slika o postupcima koji se vode.
“Da rezultati istraživanja budu dobra podloga, kako bi Advokatska komora u Nišu mogla da preuzme mere koje se mogu preduzeti, kako bi ovi postupci bili efikasniji, kako bi ponašanja pojedinih advokata, koja su suprotna onome što su standardi advokatske etike i suprotni pravilima koja su propisana, da budu na adekvatan način sankcionisani. To jača poverenje građana i građanki u samu advokaturu i advokate”, poručila je Petrušić, pa dodala:
“Na kraju, kako bi sam princip vladavine prava, čiji su oni ključni protagonisti, zapravo mogao biti ostvaren. Ovde nije reč da bilo koga napadamo ovim nalazima, već da steknemo uvid kako se postupci sprovode. Ono što i statistika i kvalitativno istraivanje pokazuje, jeste da se zapravo u prijavama koje građani i građanke podnose, da se pojavljuju veoma često isti advokati.”
Jedan od najvećih problema je zastarevanje postupaka.
“Zbog neažurnosti disciplinskog tužioca ili disciplinskog suda, kao i različiih radnji koje sami advokati protiv koji su podnete prijave preduzimaju, dolazi do zastarevanja mogućnosti ad se sprovede postupak. S druge strane, primetili smo da građanke jako malo znaju o samoj disciplinskoj odgovornosti i jako malo imaju informacija”, rekla je Petrušić, pa istakla da postoji više načina da se poboljša efikasnost, ali i jedan problem.
“Postoji sajt Advokatske komore, što je zapravo sajt sa vrlo oskudnim informacijama kad je reč o samim standradima ponašanja, odnosno kada pojedina ponašanja podležu kršenju advokatske etike.To se može objasniti na taj način da i laici, odnosno obični građani mogu da razumeju šta su ovlašćenja, prava i obaveze advokata, pa da nema nekih neosnovanih prijava i da se ljudi ne izlažu trošku. S druge strane, potrebno je da se zaista poveća efikasnost, jer ti postupci nekad zaista predugo traju.”
Nataša Ćirić, advokat iz Niša, naglasila je da je pre izvesnog vremena najveći broj prijava bio upravo Advokatskoj komori Niša.
“ Mislim da je to bila 2014. godina, kada su beležnici počeli sa obustavom rada. Disciplinski sud uvek postupa po disciplinskoj prijavi, koja je uglavnom podneta od strane fizičkih lica, a u mnogo manjem procentu od državnih organa i organa Komore. Fizička lica nekad puštaju prijave, koje nisu uopšte za komentarisanje, jer nema elemenata za pokretanje prijave, već je u pitanju samo nerazjašnjeni odnos između klijenta i advokata.”
Ona je prokomentarisala i određene delove istraživanja.
“U istraživanju se pominje broj masovnih tužbi, koje se najviše odnose na kredite banaka. Mogu da vam kažem da je ta masovnost počela u drugoj polovini 2020. godine, dok su od tada to bili pojedinačni slučajevi. Kad je reč o oglasima koji su lepljeni na banderama, radi se o tri ili četiri advokata. Pošto Advokatska komora u Nišu broji 1290 advokata, i to je vrlo mali procenat.”
