Intervju sa ruskim izvođačem srpskih narodnih pesama Ćirilom Ponomarjovom-Zorinom.
Pesme koje izvodi Ćiril čudesno pokazuju očaravajuću lepotu izvornih pesama. Rođen 1983. godine u Moskvi. Slep je od detinjstva. Godine 2002. završio je specijalnu školu za slepe, a zatim je upisao studije na Fakultetu ruskog jezika i književnosti regionalnog pedagoškog instituta u Moskvi. Međutim, njegova duša nije težila pedagogiji. Težio je vokalu i radu na radiju. Osam godina je bio inženjer zvuka na internet radiju za slepe, a sada radi posao koji volim.
-Poštovani Ćirilo, reci nam nešto o sebi, kako si započeo svoj put u scensku umetnost, pa i na srpskom jeziku?
Sada ću vam reći kako sam došao do srpske kulture, jezika i narodne pesme. Daleke 1994. godine, na srednjim talasima starog radio prijemnika, uhvatio sam signale „Radio Beograd, Prvi program” i zaljubio se u emisije radio stanice.
Odmah sam počeo da primam signale emisije «Pesmarica» (od 21č do 22č po Moskovskom vremenu). Ovaj veličanstveni program o narodnoj muzici toliko me je pogodio da u početku nisam mogao da slušam ništa drugo. Snimao sam epizode Pesmarice na audio kasetama, pevao uz narodne pevače i bio veoma srećan!
Tada još nisam mogao u potpunosti da razumem raznolikost žanrova srpske narodne muzike: nizak kvalitet prijema na srednjim talasima sprečavao me je da uživam u magičnim melodijama.
Ali nešto mi je ipak ostalo u sećanju, u 1999. godine Radio Beograd je zatvoren iz poznatih političkih razloga, a od omiljenog radia morao sam da se oprostim na duže vreme – do marta 2011. godine.
U tom periodu sam bio veoma zabrinut, tražio sam susrete sa srpskom narodnom muzikom i nisam je našao. Ruski radio i TV kanali ponekad emituju srpske pesme, ali sam osetio da ova jeftina, ponekad čak i agresivna pop muzika uopšte nije žanr na koji sam navikao od detinjstva.
Vreme je prolazilo. Institucionalna užurbanost svakodnevnog života, predavanja, seminari i vežbe nisu mi dozvolili da se u potpunosti uživim u dalje proučavanje balkanske muzike i lingvistike. Mora se reći da na fakultetu nije bilo posebnih kurseva srpskog, bugarskog i makedonskog jezika.
Samo uvod u gramatiku savremenih slovenskih jezika doneo je sate radosti. Sećam se da sam i tada pokušao pred drugovima da otpevam onih nekoliko srpskih pesama koje sam zapamtio kao dete. I tu opet moramo uzeti u obzir loš kvalitet magnetofonskog snimanja sa srednjih talasa, pa smo sa slavistom sredili sve ono što nisam mogao da čujem.
Želeo sam tada da napravim ansambl od nekoliko ljudi, želeo sam da privučem modernu omladinu nacionalnom stvaralaštvu balkanskih naroda, ali nažalost nije bilo voljnih, a na mom kursu nije bilo ni pevača.
Tako smo živeli sami, srpska pesma i ja.
PRESLUŠAJTE PESME КOJE ZORIN PEVA (u videu su četiri izvorne pesme: Stani stani Ibar vodo, Raslo mi je badem drvo, Devojka je zelen bor sadila, Što mi je merak.
https://www.youtube.com/watch?v=2gWd4DccWs8&t=454s
Nakon što sam diplomirao na institutu, počeo sam da savladavam računar, internet i posebne audio urednike, uz pomoć kojih sam naučio osnove montaže.
A onda se dogodilo čudo! Nikada neću zaboraviti martovski dan 2011. godine kada sam na internetu, u dobrom kvalitetu, pronašao svoj omiljeni kanal „Radio Beograd. Prvi program»!
Snimio sam jedan od pilot izdanja koncerta „ Zvuci naših zavičaja” i setio sve!
Godine 2013. sam otkrio program Dragane Marinković „Od Zlata Jabuka” i zahvaljujući njoj sam saznao šta je „iskon” i „izvor”; o razlikama između ovih oblasti; otkrio imena vođa narodnih orkestara: Vlastimira Pavlovića-Carevaca, Žarka Milanovića, Duška Radetića, Ljubiše Pavkovića, Maksa Popova, Vlada Panovića…. Do 2015. godine sam shvatio da mogu ne samo da slušam srpske pesme, već da ih pevam punim glasom, ali nije bilo istomišljenika.
-A ko su Vaši idoli na srpskoj izvođačkoj sceni? Šta mislite o žanru izvornih pesama, i kakav imate stav prema takozvanim ,,kafanskim“ pesmama i „turbo-folku”?
Dakle, „izvor” je granični žanr; kombinuje najbolje tradicije antičkih vremena i retka, ne zamućena remek dela starogradskog folklora. „Izvor“ je zlatna sredina, klasik žanra narodne pesme.
Imam negativan stav prema takozvanoj „kafani” i „turbo-folku”: ovi modni trendovi zamenjuju izvorne pevačke tradicije na Balkanu. Moderna generacija ljubitelja muzike ovu muziku smatra pseudo-folk muzikom. I često se svađam sa ljubiteljima balkanizma oko toga.
Evo sad pišem, a u duši su mi glasovi dragih ljudi – klasika izvora: Dragane Кrkić, Milane Babić, Dragomira Majkića, Кsenije Cicvarić, Lepe Lukić. Na početku karijere Lepa više je volela izvorne pesme Šumadije, dugo bi ostala u ovom žanru, ali su pobedili popularnost, moć novca i zbog toga lepa Lepa je ušla u izvođače kafanskih pesama i jeftinu scenu. Desilo se to i sa čuvenim trojstvom: Predragom Cunetom Gojkovićem, Predragom Živkovićem Tozovcem, Miroslavom Ilićem. Svi su počeli sjajno: reći ću, međutim, da je Predrag Cunet Gojković bio najdalje od kafanske pesme – i to raduje!
Nastaviću da imenujem one koji me podržavaju u teškim trenucima: Stanišu Stošića, Čedomira Markovića, Vasila Radojčića, Radojku Živković, duet Milošević, Aleksić, Aleksandara Trandafilovića, Pavle Stefanovića, Rašu Pavlović, Aleksandara i Jelenu Dejanović, Marau Đorđević, Nadu Vodeničar, Nadu Mamulu, Himzo Polovinu, Safeta Isovića, Zoru Dublević, Veru Ivković (rani izvodni repertoar), Dušana Nikolića, Nestora Gabrića i delimično Ljubišu Кrstića.
„Izvor” je čista voda. Mnogo puta su surovi ljudi pokušavali da unište raspršenost izvora u našim slovenskim zemljama! Ali oni to ne mogu! Raspevane lepotice žive i probijaju se kroz sve prepreke i raduju oko, utole žeđ, leče! Ovako će biti zauvek!
Žubor vode sa živih izvora inspirisao je bučni balkanski narod da stvori ovaj jedinstveni žanr, koji se zove „izvor”!
Doći će vreme i nadam se da će kafana i turbo folk biti pobeđeni!
-Šta je vaše duhovno jezgro?
U meni se bore dva različita osećanja – racionalizam i lirika! Svakim danom sve je teže prevazići skepticizam koji nameću okolnosti i okruženje i ostati vedar, pomalo tužan pesnik.
Naročito sada osećam gorčinu i bol od toga što me rođaci ne razumeju, moju strast prema balkanskoj narodnoj muzici smatraju detinjastim, ekstravagantnim ludilom i potiskuju interesovanje za stvaralaštvo.
Postajem povučen, retkim ljudima nekako mogu da objasnim svoje stanje, ali najčešće otvorim dušu srpskoj narodnoj pesmi.
Imam dobrog prijatelja Valerija Dančenka, on živi u malom severnom gradu Кondopoga. Otvaram mu sve svoje tajne i sumnje: i na nekom podsvesnom nivou shvatam da je njegova pripadnost severnim krajevima varljiva, da je jednom, u nekom drugom životu bio Srbin.
Poznajemo se dugi niz godina, moj san je da Valeriju prenesem čari i posebnost srpske i balkanske narodne pesničke kulture. A poznavajući Valerijevu muzikalnost, njegovu sklonost umetnosti, on je slikar, sanjam da sa njim posetim Balkan i otpevam u duetu sve ono što sada nisam pevao!
O planovima i snovima. Naravno, trudim se da ne očajavam. Radim na zbirci izvornih pesama, ali orkestarskog materijala skoro nema, jer je izvor jedinstvena kombinacija vokala sa narodnim orkestrom i po tome se razlikuje od prastarog, primitivnog iskona, koji, da budem iskren, nije za svakoga.
U iskonu preovlađuje težak zvuk, oštrina takozvane sekunde, ovo je duet, ili čak trio stvara takav interval dok ne zaboli u ušima.
Izvor uglađuje sliku, prvo se menja atmosfera pesme, pojavljuju se stihovi povezani zapletom, a drugo, otvara se vokalni prostor, pojavljuje se moja omiljena melizmatika – i sve to u kombinaciji sa orkestrom!
Ali potraga za aranžerom među balkanskim narodima sada je veoma teška: malo ljudi dobro poznaje bizarni žanr. moram da objasnim. Ovo je moja misija!
Zahvaljujući Dragani Marinković i njenim emisijama na Radio Beograd-2, naučio sam da razlikujem regionalnu pesničku tradiciju Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije. U tekstovima izvornih pesama postoji neka magična snaga koja pomaže da se preživi! Toliko je jednostavnosti i mudrosti u jednostavnim, nepretencioznim pesmama! Dugo sam razmišljao o ovom fenomenu pesama naroda Rusije, nalazio sam sličnosti u zapletima u Jugoistočnoj Evropi i posebno na Balkanu.
-I na kraju, koje su vaše omiljene pesme? Verovatno ih ima mnogo?
Omiljene pesme? Ima ih mnogo, navešću neke:
1«Anica ovce čuvala», 2. «Igrali se konji vrani, kraj Morave na obali», 3. «Stani, stani Ibar vodo», 4. «Mlada Jelka ljubi Janka», 5. «Što grad Smederevo», 6. «Djevojka sokolu zulum učinila zulum učinila», 7. «Oj, livado, rosna trava», 8. «Hvalila se lepe Mare majka», 9. «Кad se Jovo iz Stambola vrati», 10. «Stojanke, bela vranjanke», 11. «Jesen prođe, ja se ne oženi», 12. «Harmoniko moja suzom nakvasena»,13. «Oj, Moravo, mutna vodo», 14. «Lepo ti je biti čobanica», 15. «Što ti je, Stano_mori_», 16. «Duni vetre, sa banatske strane», 17. «Oj, javore, javore», 18. «Oj, Užice, mali Carigrade», 19. «Zašto svićeš tako rano, rujna zoro», 20. «Zora sviće, zora rudi. dragi svoje zlato budi».
Voleo bih da uradim sve ovo. Živim od ovoga, u tome nalazim veliki smisao života!
San mi je da posetim Srbiju i susedne zemlje, da čujem izvođače izvorne pesme, da pevam sa vodećim narodnim orkestrima Srbije!
Svim čitaocima, hvala na pažnji! Želim vam dobro zdravlje i stvaralačke ideje!
Hvala vam puno na intervjuu. Nadamo se da ćete biti poznati u Srbiji, zemlji kojoj dajete dušu svog stvaralaštva! Uredništvo vam želi dobro zdravlje i ispunjenje vaših velikih snova.
Intervju vodio Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
____________________________________________________
Кontakt informacije:
telefon u Rusiji: +7 916 266 38 68
E-mail: kirill_ponomarev_83@mail.ru
Skipe: kirilljan259
Prevod srpski Muravjov Aleksandar, (grad Šuja, Ivanovska oblast u Rusiji)
