Romska populacija najviše je diskriminisana kada je u pitanju kvalitet stanovanja i zapošljavanje. Ova manjina često je žrtva i nasilnog ponašanja, zbog predrasuda koje o njoj postoje u društvu. Zato je nužno donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je u zemljama Evropske unije, glavni mehanizam za zaštitu ljudskih prava svih građana. Ovo su poručili u Nišu, Odbor za ljudska prava, Evropski centar za prava Roma, Jurom centar i Udruženje Romkinja „Osvit“, povodom 10. decembra – međunarodnog dana ljudskih prava.
Tri romske porodice u Nišu žive bez vode i struje, u napuštenom magacinu fabrike „Vulkan“. Pretprošle i prošle godine lokalnoj vlasti poslate su pritužbe, ali adekvatnog odgovora još uvek nema, kažu predstavnici Evropskog centra za prava Roma.
U Srbiji nezvanično živi oko 450.000 Roma, dok zvanični podaci ukazuju da ih ima oko 108.000. Iako čine 2 odsto ukupnog stanovništva, samo njih 0,04 odsto radi u državnim inistucijama. Pored toga, češće su u odnosu na pripadnike ostalih naroda izloženi policijskoj torturi. Najveću odgovornost, zbog neprimene postojeće i nedonošenja adekvatne zakonske regulative, snosi država.
Iz Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava u Nišu, kažu da je Srbija u proteklom periodu, pokazala visok stepen zrelosti na unapređenju zaštite ljudskih prava.
Od svih pritužbi koje zbog diskriminacije stignu na adresu poverenice za ljudska prva, 10 odsto šalju pripadnici romske populacije. U tom smislu poručuju iz Nevladinog sektora treba ih ohrabrivati, jer je skretanje pažnje na problem, samo početni korak u borbi protiv diskriminacije.
Ujedinjene nacije su inače 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kojom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka nezavisno od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
