Danas je u Oficirskom domu u Nišu održana projekcija dokumentarnog filma “Jezik i stvarnost”, a nakon toga i diskusija o rodno osetljivom jeziku.
Fim je rađen u produkciji “ShockART-a”, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
U okviru ovog dokumentarnog filma su predstavnici i predstavnice stručne javnosti, kao i sami jezički praktičari i praktičarke, govorili o važnoj ulozi koju jezik ima u formiranju mišljenja i stavova u društvu.
U razgovoru pri projekciji govornice su bile sociološkinja Natalija Žunić i profesorka srpske književnosti Jelena Mladenović.
Jelena Mladenović objasnila je da će se danas govoriti o rodno senzitivnom jeziku, srpskom jeziku, i svemu onom o čemu je neophodno da govorimo, kako bi se pripadnice ženskog roda što bolje videle na poslovima koje obavljaju.
“Do sada su bile prisutne kao fizerke, učiteljice, manikirke, influenserke, a danas govorimo o mogućnosti da uz žensko ime stoji profesorka doktorka, hiruškinja, ginekološkinja itd, kao i da sa tim nemamo nikakvu vrstu problema, da je jezik zapravo stvar dogovora i da takvu vrstu dogovora treba da poštujemo kako bi žene bile vidljivije. Zapravo smatramo da se kroz jezik vidi šta one rade, a što se možda, kroz upotrebu reči koje smo do sada imali, smatrali rodno neutralnim, zapravo su muškog roda.”
Ona je istakla da je prihvatanje žena pre svega kada je reč o nižim statusima, stvar određene kulture.
“Kroz istoriju , ako posmatramo negde od 11. veka, žene koje su bile veoma važne, kada su bile kneginje, carice ili kraljice, su se videle, a sada imamo obrnutu situaciju, da kada su na važnim funkcijama, ne vide se, a vidimo ukoliko obavljaju neka zanimanja za koja nije potrebno visoko obrazovanje. To je stvar kulture u kojoj mi danas živimo i možda nekih negativnih posledica patrijarhata, koji, u suštini, nije ništa negativno i loše, ali zaista treba da se pozabavimo time kako da na što bolji način predstavimo i muškarce i žene, da oni budu apsolutno ravnopravni i jednaki, a svakako i različiti.”
Ona je izjavila i da bi promene trebalo vršiti na svim nivoima.
“Mislite gobalno, delujte lokalno, tu gde imate mogućnosti. Ako sam ja profesorka na fakultetu, ako radim u nastavi, sa studentima i studentkinjama, ja ću najpre njima govoriti. Tridesetoro ljudi je sasvim dovoljno da usvoji nešto, pa da to prenese i svojim prijateljima i porodici. Neophodno je raditi na svim nivoima obrazovanja, od najnižeg, perioda pre polaska u školu, pa do fakulteta. Ta vrsta edukacije treba da prati i one koji studiraju.”
Natalija Žunić je podsetila na Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu u julu ove godine.
“Između ostalog, u tom zakonu se govori i o nediskriminatornoj upotrebi jezika, dakle i o rodnoj ravnopravnosti u jeziku. Važno je da se takav zakon koristi, upotrebljava i upražnjava u institucijama i u medijima. Jezik zapravo oblikuje, formira i proizvodi naš život i stvarnost. Pomoću jezika, mi se sporazumevamo, ali i vidimo ko smo, gde živimo, kako živimo, ali i šta čini naš život, koliko smo mi ravnopravni, a koliko ne, i šta uopšte znači ravnopravnost. Jezik je taj koji stvara ono što zovemo ravnopravnost ljudi, a ravnopravnost između muškarca i žene se najbolje vidi kroz jezik.”
Jovan Milić iz Kancelarije za mlade Grada Niša rekao je da se ova institucija trudi da promoviše rodnu ravnopravnost.
“Otpor postoji, čak i među mojim vršnjacima, gde se mlada gospoda ljuti kada dama sačuva svoje prezime, što je po meni besmisleno, u najmanju ruku, ukoliko postoji ljubav. Kod mladih ljudi su podeljena mišljenja i kao Kancelarija za mlade Grada Niša, trudimo se da promovišemo, na neki način, i rodnu ravnopravnost i sve ono što se vezuje za nju, kroz različite projekte koje sprovodimo. Jako smo srećni da smo, po prvi put u istoriji, u julu mesecu organizovali jednu veliku konferenciju “Devojke koje menjaju svet”, čiji je cilj, zapravo, bio promocija svega ovoga.”
