Danas je u svečanoj sali Univerziteta, u organizaciji nišavskog upravnog okruga, održan sastanak pod nazivom “Dogovor o konceptima razvoja”.
Sastanak je održan na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, sa ciljem zajedničkog analiziranja izveštaja koji uključuje analizu odgovora, prethodno poslatih upitnika jedinicama lokalne samouprave, u prethodnoj poseti, kao i dogovor oko preduzimanja budućih koraka zajedničkog delovanja u oblastima bitnim za državu i njen proces integracija u EU, a tiče se ljudskih i manjinskih prava.
Sastanku su prisustvovali ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, državni sekretari i saradnici, kao i predstavnici relevantnih organa i institucija u čijem su delokrugu poslovi ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava na lokalnom nivou.
Ministarka Gordana Čomić izjavila je da je čvrst princip ministarstva dijalog, odnosno da treba da se postavi kao alat dijaloga za sve u Srbiji.
“Prvo za lokalne samouprave jer se tu odvija život. Oko 80% zakona koji treba da se primene da bi ljudima bilo bolje, u nadležnosti su za primenu na lokalnom nivou. Sada želimo da ovim drugim krugom podelimo informacije o tome šta smo zaključili iz prvog kruga obilazaka Srbije i šta je zajednički posao za budućnost, odnosno na koji način dalje da poboljšamo vladavinu prava u Srbiji i kako da poštujemo ljudska prava”, rekla je Čomić, pa dodala:
“Znači, vas kao građana, pred sudom, pred javnom upravom, pred zdravljem, pred školstvom, nacionalnih manjina, koji imaju posebna prava na službenu upotrebu jezika, na školovanje, Roma, koji imaju ustavna prava na uključenost, na bolje uslove zapošljavanja. Svi oni koji su diskriminisani, kao što su osobe sa invaliditetom, LGBT populacija, za sve njih, da svaki dan žive svoja prava, nadležna je lokalna samouprava.”
Ona je izjavila da će rezultati uskoro biti javno dostupni, i da ukazuju na to da postoji puno potencijala, ali i prepreka za punu primenu zakona na lokalnom nivou.
“To je češće nedostatak znanja i informacija, nego ljudi i novca. Tome je naše ministarstvo alat, da nadoknadimo gde nema dovoljno informacija i znanja, da bi stvarno bilo primena i da bi bilo dijaloga u svakoj lokalnoj samoupravi, o tome kako svaki grad i svaka opština treba da izgleda 2030. To su ciljevi održivog razvoja, to je Srbija potpisala 2016. i naš je zadatak da pomognemo ljudima da se taj cilj, da svi znamo šta hoćemo od Srbije za 10 godina, zaista i ostvari.”
Govorila je i šta smatra potrebnim da bi se stanje poboljšalo.
“Učiti, čitati, raditi i razgovarati. Srbija ne razgovara. Srbija ima monologe, svako u svoj ćošak, pa priča šta ima, šta smatra i šta misli, a neće da sedne sa onim koga ne podnosi, pa da razgovara o stvarima bitnim za ljude za koje zajedno radimo. Tako rade moderna društva.”
Na kraju je navela i konkretne delatnosti ministarstva u vezi sa ovim pitanjima.
“U primeru nacionalnih manjina, mi imamo veliki društveni dijalog sa Albanskim nacionalnim savetom, o čuvenih sedam tačaka koje su oni potpisali 2013, zahvaljujući tome što i u albanskom nacionalnoj manjini i kod nas, postoji volja da se kroz dijalog, koliko god imali različitih stavova o svim problemima, oni zaista reše, i kad su upitanju udžbenici, i kada je upitanju pristup znanju, i kad je u pitanju popis, šta god bio problem koji muči pripadnike nacionalnih manjina”, navela je ministarka, pa dodala još dva primera:
“ Većina je odgovorna da stupi u dijalog da se ti problemi reše. Žene koje su maltretirane, koje su žrtve nasilja, ne mogu do svojih prava bez lokalne samouprave, moraju da imaju nekog ko razgovara o tome, makar privatno mislio da to nasilje prema ženama i ne postoji. Romi, koje češće niko ništa i ne pita, nego što ih stavlja za sto, su u našem ministarstvu zajednica koja je u pravilu “ništa o Romima bez Roma za stolom”. Dakle, dijalog sa Romima i sa onima koji baš ne smatraju da Romi treba da budu prisutni u svakom slučaju.”
