Planina Kalafat nalazi se u neposrednoj okolini Niša, severno od grada, a najviši vrh ove planine, koji je visok 837 metara i takođe se zove Kalafat, udaljen je vazdušnom linijom jedva pet kilometara od centra Niša. I pored blizine velikog grada, na Kalafatu je očuvana netaknuta priroda, očuvano je zelenilo stoletnih šuma, oseća se spokoj. Zato Kalafat predstavlja idealno odredište za rekrerativne i planinarske aktivnosti građana Niša, za kratkotrajni odmor od napornog ritma života u gradu.
Planinarenje i rekreacija na Kalafatu je veoma lagano, bez napora. Odakle god da se krene, visinske razlike nisu velike, nisu ni razdaljine duačke, a staze i šumski putevi su široki, prohodni i dobro označeni. U središnjem delu Kalafata nalaze se i dva važna kulturno istorijska spomenika, oba sagrađena u 11.veku: manastir Svetog Jovana, iznad sela Gornji Matejevac, i crkva Svete Trojice ili popularna „Latinska crkva“, takođe u ataru Gornjeg Matejevca. U pravom zlatnom jesenjem danu je 24.oktobra 2021.godine, izvedena lokana akcija Planinarskog društva „Preslap“ na središnjem delu Kalafata. Kiša koja je u subotu padala celog dana, nije, srećom, uticala da se na Kalafatu stvori blato, te je tridesetak učesnika akcije, iz Niša, Jagodine i Leskovca, celog dana uživalo na Kalafatu, i bez ikakvih napora prevalilo dobrih 16 kilometara preko ove planine. Trasa akcije počela je u Knez selu, i u prvoj etapi učesnici su otišli do izletišta Gradac. Dalje se išlo širokim putem preko najvišeg bila Kalafata, do raskrnice Sliva. Od ove raskrsnice, šumskom stazom za dvadesetak minuta izašlo se i na vrh Kalafat. Usledio je povratak na Slivu, i lagano spuštanje sa najvišeg dela Kalafata, sve do manastira Svetog Jovana. Severozapadno od manastira nalazi se Temeni vrh, koji je bio naredno odredište na ovoj akciji. Do Temenog vrha, takođe vodi staza kroz gustu šumu Kalafata, gde podjednako osvežavaju i zelene nijanse u proleće i leto, i žute, u jesen. Bez napora je izveden i uspon do platoa podno Temenog vrha, a onda je usledila i završna etapa akcie – spuštanje u atar Gornjeg Matejevca i dolazak do crkve Svete Trojice – „Latinske crkve“. Ovu akciju, gde se niko od učesnika nije uopšte umorio, predvodili su vodiči Miroslav Dokman i visokogorac Uglješa Đorić.
