Jutros je, polaganjem venaca na Spomenik Petru Bojoviću, obeležen Dan oslobođenja Niša U Prvom svetskom ratu.
Branislav Radovanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920. istakao je da mu je žao što na ovakvom događaju nije bilo moguće prisustvo dece.
„Evo na današnji dan obeležavamo 103 godine od oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu. Kao što ste imali prilike da vidite, ovde ispred biste Petra Bojovića, koji je bio na čelu oslobodilačkih jedinica, danas smo to obeležili. Na žalost, zbog epidemiološke situacije, ovde ponovo nismo mogli da dovedemo decu. Ono što je najvažnije, jeste da mlada pokolenja vide i da se uče kako treba poštovati svoje pretke i svoju istoriju. Da dokažemo, i stalno pokazujemo, da Srbija nikad nije vodila zavojevačke, već isključivo oslobodilačke ratove, za svoju domovinu, za svoju kuću i za svoju porodicu.”
Jedan od dvojice živih praunuka vojvode Petra Bojovića, Branislav Bata Bojović, rekao je na svečanosti da je uzbuđen zbog ovakvog događaja i da mu je drago da se, i pored lošeg vremena, skupio veliki broj ljudi kako bi se obeležilo oslobađanje Niša.
„Istorija ne može bez njega, ima puno tih pohvala i njegovih osobina pokazanih u knjigama. Ja bih se, iako nije mesto za duge govore, osvrnuo zbog toga što je došlo vreme kad se pominje i stavlja na mesto koje mu pripada. Među četvoricom vojvoda, on je bio najmlađi i preživeo je Drugi svetski rat, a druga trojica su bili preminuli i oni su sahranjeni uz vojne počasti i uz poštovanje, dok je Petar umro 1945. godine po završetku Drugog svetskog rata. Sahranjen je, na žalost, bez ikakvih vojnih počasti i proglašen je narodnim neprijateljem. Pošto je to bila velika nepravda, sada se to ispravilo, otprilike devedesetih godina prošog veka, kada mu je podignut spomenik u Novoj Varoši, bista ovde u Nišu ispred Gradske Skupštine, bista na groblju gde je sahranjen, u majčinom grobu, bez ikakvih vojnih počasti“, naglasio je Branislav, pa dodao da o njemu ima puno toga da se kaže, posebno što se tiče njegove porodice i vaspitanja, kao i njegovog lika, kao čoveka:
„On je rođen u Mišovićima kod Nove Varoši, to je sredokraća između Stare Crne Gore i Lužičke Crne Gore. On je peti sin svojih roditelja. Potiče iz jedne skromne, seljačke, siromašne porodice, ali su njegovi roditelji, posebno majka, bili uporni da iškoluju svu decu, pet sinova i jednu ćerku. Oni su u to vreme bili svi visoki intelektualci. Petar je postao najpoznatiji, general, a zatim i vojvoda. On je ništa manje važan vojvoda od ove trojice, što se tiče vojne službe. Učestvovao je u šest ratova, izvršio je proboj Solunskog fronta, i gonio neprijatelja do Niša 14 dana. On je odbio naređenje Franšea Depereua, jer je Franše Depere mislio da je to avantura, goniti neprijatelja pod borbom koji je naoružan mnogo bolje nego ta izgladnela i iznurena srpska vojska. Odbio je naređenje i za četrnaest dana je umarširao u Niš.“, izjavio je Branislav, i dodao da je presrećan što se zaboravljeni vojvoda Petar Bojović ponovo oživeo na ovoj način.
Branislav Bojović je za medije izneo i detalje nepravde koja je naneta njegovom pradedi.
„Nisu bile počasti kad je sahranjen, nikakve vojne počasti. Čak je bio proglas na Radio Beogradu da se ne prisustvuje sahrani tog narodnog neprijatelja. Rečeno je da će, ko bude prisutan, biti saslušavan i priovođen. On je dovežen na taljigama do svoje kuće, do Novog groblja, gde je sahranjen u majčinom grobu. Znači bez ikakvih vojnih počasti“, rekao je Branislav Bojović, koji smatra da je ovo veliki događaj, ne samo za njega i njegovu porodicu, već za sve čestite Srbe, i da ga treba nositi u srcu.
Anđelko Milićević, pukovnik u penziji, član Saveza udruženja boraca Narodno-oslobodilačkih ratova, član Predsedništva, i koordinator za Jugoistočnu Srbiju i Rasinjski okrug, istakao je da nije fraza kada govorimo o važnosti ovakvog događaja, a podsetio je i da se u tim najtežim trenucima Vlada nalazila u Nišu.
„Vi znate šta je bilo za vreme Prvog svetskog rata i šta je to bio, kako ga nazivamo, Veliki rat. Naš vojvoda, ispred koga sada stojimo, je taj koji je ušao u naš grad. Tu je bila Vlada, i tu se tada zbivalo sve kao danas što se dešava u prestonici. Ponosni smo što nam je danas i njegov unuk, koji je u godinama, došao i da je govorio o svom dedi sa ponosom. Ne smemo nikad da zaboravimo ono što nam se dešavalo, i zato moramo da govorimo o tome, da mlađa generacija to zna, a ne drugi da nam piše istoriju i drugi da pišu knjige, van naše drage Srbije.“
Danas su vence položili predstavnici Vojske, Grada, gradskih opština, i udruženja koja baštine tradicije Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata, odnosno oslobodilačkih ratova iz perioda osamdesetih i devedesetih prošlog veka.
