Osmo javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti
pravosuđa“, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Republike Srbije, održano je u velikoj sali Skupštine Grada Niša.
“Najpre moram da izrazim lično zadovoljstvo zbog toga što se nalazim u ulozi domaćina, odnosno grad Niš je domaćin osmog javnog slušanja. Radi se o javnom slušanju na temu promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa i uvek moramo da naglasimo da se radi samo o promenama u oblasti pravosuđa, zato što često ima nekih govorkanja da će doći do promene Ustava u nekim drugim delovima, ali radi se o promeni Ustava u oblasti pravosuđa. U svojstvu predsednika Skupštine grada Niša, izražavam zadovoljstvo zato što je prisutna resorna ministarka, gospođa Maja Popović, i naravno moja koleginica, moja drugarica i prijateljica, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo republičke Skupštine, gospođa Jelena Žarić. Ona će vam i podrobnije govoriti i reći o čemu se zapravo radi. Posle sprovedene analize, utvrđeno je da je neophodno promeniti određene odredbe Ustava i to odredbe koje se tiču oblasti pravosuđa. Ono što je za mene bitno da apostrofiram jeste da se radi o jednom transparentnom javnom slušanju i danas će biti prvo javno slušanje posle usvajanja teksta samog nacrta odluka o promeni, odnosno ovih amandmana na temu pravosuđa. Ja bih samo apostrofirao tri stvari koje su za mene izuzetno bitne i radi se o samom članu 4 Ustava Republike Srbije koji govori da se odnos tri glavne vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži, sada tu stoji odnos tri glavne vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i kontroli, sada umesto reči kontrole, imamo ravnotežu. Druga stvar koju bih apostrofirao je uređenje sudova. Najviši sud u Republici Srbiji stoji sada u Ustavu da je to Vrhovni kasacioni sud, a u predlogu stoji da je to Vrhovni sud, što je po meni, kao advokatu, pravniku ispravno i jedino moguće, zbog toga što kasacioni sud po svojoj prirodi može da donosi odluke samo o vraćanju, odnosno ukidanju određenih odluka i akata, a Vrhovni sud može da donosi i meritorne odluke, može da vrši izmenu odluke, da je utvrđuje, da donosi sve meritorne odluke. Treća tačka koju bih izdvojio jeste amandman kojim se zamenjuje član 146 i sam naziv, a i sam član. Dakle, u pitanju je stalnost sudijske funkcije. Sudijske funkcije u predlogu amandmana je da traje od izbora za sudiju određenog lica dok sudija ne navrši radni vek i to je bitno da se apostrofira i da se naglasi, jer to je zapravo suština trajnosti sudijske funkcije. Ono što sada stoji jeste da lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na rok od tri godine. To je otprilike neki rok provere i to nije bilo dovoljno dobro, jer onda ne garantuje trajnost sudijske funkcije. Sada se to usaglašava i kaže da sudijske funkcije traju od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek i to je zapravo prava stvar, to je zaista ono što garantuje da je sudijska funkcija trajna, odnosno stalna” izjavio je predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić.
“Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne Skupštine Republike Srbije usvojio je jedan nacrt koji će biti podnet od strane ovog organa Narodnoj skupštini, kako bi Narodna Skupština mogla najpre da ih dostavi Venecijanskoj komisiji na saglasnost, odnosno na mišljenje i radili smo takođe i na nacrtu akta ustavnog zakona, koji će nam pomoći prilikom sprovođenja ovih amandmana. Ove promene o kojima je predsednik Skupštine grada, gospodin Džunić, govorio jesu možda najbitnije promene koje nas očekuju posle održanog referenduma, jer će građani Srbije moći na referendumu da se izjasne o tim promenama i ono o čemu smo mi razgovarali i sa predstavnicima Venecijanske komisije, pošto smo sa njima imali jedan online sastanak, jeste skidanje svakog političkog uticaja na sudstvo kao jedne grane vlasti i skidanje svakog političkog uticaja narodnih poslanika koji danas biraju sudije. Danas je, kao što znate, Narodna Skupština nadležna za izbor predsednika sudova i izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Toga, posle usvajanja ovih amandmana, neće biti. Osim nekih terminoloških promena, ušli smo i u neke suštinske promene i na taj način smo pokazali da je zaistajedan od glavnih ciljeva politike koju pre svega vodi predsednik Aleksandar Vučić, ali i Vlada Srbije, punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji. U tom smislu, osim usaglašavanja naših zakona na kojima radimo i koje sada donosimo, mi idemo i u tom smislu sa nekim usaglašavanjem sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji. Kao što znate, sada postoji Visoki savet sudstva, državnog veća, tužilaštva i oni imaju određene nadležnosti. Mogu da vam kažem da se broj članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, kako će se zvati posle usvajanja ovih amandmana, neće menjati. Imaće 11 članova, ali će se bitno promeniti uloga Narodne Skupštine. Narodna Skupština će birati pet članova Visokog saveta sudstva, ovde stoji da će to biti iz reda istaknutih pravnika za koje smo stavili određeni period od 10 godina rada u struci i biće birani dvotrećinskom većinom za koju znate da se traži za promene Ustava. Radi se o zaista velikoj većini koja se traži za izbor Visokog saveta sudstva i na taj način smo mi zapravo sa jedne strane želeli da Narodni poslanik, odnosno poslaničke grupe koje danas čine i koje će činiti posle bilo kojih izbora većinu u Narodnoj skupštini, pa i ne većinu, već da se uključi i opozicija, da tako kažem, naterati da sednu i da razgovaraju o sudstvu kao izuzetno važnoj grani vlasti i da se dogovore oko sastava Visokog saveta sudstva. U saradnji sa Venecijanskom komisijom, razgovarali smo i o “Antideadlock” mehanizmu. Ukoliko ipak Narodna Skupština ne može da postigne dvotrećinsku većinu za izbor tih članova Visokog saveta sudstva, onda je predviđena komisija koja će birati te članove da bi Visoki savet sudstva mogao da radi svoj posao. Isto to možemo da preslikamo i na Državno veće tužilaštva, odnosno na Visoki savet tužilaca, kako će se zvati posle promena, upravo da bi ovi organi moogli da funkcionišu i da bi ova tela mogla da preuzmu određenu odgovornost kada se radi o izboru onih koji će činiti najviše pravosudne funkcije u našoj zemlji izjavila je Jelena Žarić Kovačević predsednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Referendum početkom decembra ?
“Mi sada završavamo drugi krug Javnih slušanja. Posle tih javnih slušanja, za 17. septembar sam ja zakazala sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj ćemo utvrditi tekst koji ćemo poslati Venecijanskoj komisiji na saglasnost. Očekuje se da predstavnici Venecijanske komisije dođu u Srbiju krajem septembra, to zavisi od situacije sa Corona virusom. Sredinom oktobra Venecijanska komisija ima svoje zasedanje, na kome, zaista moram da da kažem, očekujemo pozitivno mišljenje, s obzirom to da smo imali predlog Vlade koji su nam dali, amandman iz 2018. godine, na koji je Venecijanska komisija već dala saglasnost. Posle toga, u određenom trenutku, možda sredinom oktobra ili krajem oktobra, zasedaće Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. tada ćemo utvrditi konačan predlog i to se kasnije neće više menjati. Uputićemo ga Narodnoj Skupštini koja će po tom predlogu zakazati načelnu raspravu. Po završetku načelne rasprave, eventualno ukoliko bude rasprava išla u tom pravcu da se to usvoji, trebalo bi da se taj predlog usvoji dvotrećinskom većinom i onda u određenom roku Narodna Skupština raspisuje referendum, tako da otprilike neke moje prognoze možda bi bile da bismo mi bili spremni za referendum krajem novembra, eventualno potiče tkom decembra” izjavila je Jelena Žarić Kovačević predsednice Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo.
Da li je ovo promena ustava se radi da bi se priznalo Kosovo ? Koliko ceo proces košta građane Srbije ?
“Zaista želim da kažem da apsolutno promene ustava se ne odnose ni na šta drugo osim na pravosuđe. Čula sam i ja, mnogo puta mi je postavljeno to pitanje da li će se promene odnositi na našu južnu autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju- neće se odnositi niti na teritorijalnu organizaciju naše zemlje, na suverenitet, ljudska prava ili na bilo koju drugu oblast ustava. Sve ove promene odnose se samo na oblast pravosuđa, sa jedne strane zbog toga što mi želimo da učinimo naše pravosuđe efikasnijim i nekako pristupačnijim za naše građane, ali sa druge strane i zbog toga što želimo da ispunimo obaveze koje je naša država preuzela u tom procesu pristupanja, odnosno da bismo bili punopravna članica Evropske Unije. Promena o kojima ćemo danas detaljnije govoriti na javnom slušanju odnose se na oblast pravosuđa. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je već stalno radno telo Narodne Skupštine. Odbor je formirao radnu grupu, radna grupa je koristila prostorije Narodne Skupštine i članovima radne grupe od strane mene, kao predsednika odbora, nije određena nikakva naknada za rad u radnoj grupi. Mi smo danima i satima zaista radili na ovom tekstu i veliko mi je zadovoljstvo, jer sam dosta toga mogla i da čujem i da naučim iz te radne grupe, s obzirom na to da su tu bili i predstavnici Ministarstva pravde i gospodin Petrov, sudija Ustavnog suda i predstavnici struke, da kažem strukovnih udruženja i tehničari koji su nam pomagali u sastavljanju tih odredbi, odnosno normi koje sutradan moraju da budu primenjive da bi ove promene mogle da imaju pozitivne efekte kakve smo mi očekivali, tako da rad radne grupe ništa nije koštao građane Srbije” izjavila je Jelena Žarić Kovačević predsednice Odbora za ustavna pitanja i
zakonodavstvo.
