Iako nije prisutan u svojoj izvornoj formi, fašizam u našoj zemlji postoji u drugačijim oblicima. Građani nedovoljno znaju o ovoj pojavi, ali i o opasnostima koje predstavljaju mržnja i netolerancija, što dovodi do nasilja i nereda. Zato je potrebno češće preduzimati akcije kojima bi se ljudi više informisali o ovim temama, rečeno je na konferenciji povodom Nedelje borbe protiv fašizma.
Nasilje, neredi i pretnje koji se dešavaju širom sveta neki su od oblika fašizma. U Nišu se akcije protiv ove pojave neretko preduzimaju, ali to nije dovoljno. Potrebno je da se u borbu protiv fašizma uključi i država, kažu iz niških nevladinih organizacija.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma, koji se obeležava 9. novembra, cele nedelje nekoliko organizacija prirediće Nišlijama radionice, predavanja i javnu tribinu na ovu temu. Kako bi se mržnja i netolerancija smanjile, kažu organizatori, potrebno je i više znanja o posledicama koje one izazivaju.
Fašistički režimi i pokreti su se razlikovali od zemlje do zemlje, ali im je zajedničko bilo stavljanje države iznad pojedinca i njegovih prava. Nasilje je bilo institucionalizovano kao oruđe unutrašnje, pa i spoljnje politike. Bila je dozvoljena samo jedna stranka, a sloboda štampe i izražavanja nije postojala
