Od početka godine do sada u Srbiji je ubijeno deset žena, što je više u odnosu na isti period prošle godine kada su život zbog porodičnog nasilja izgubile četiri žene, kazala je Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.
„Zadatak svih nas je da, ukoliko imamo saznanje da negde postoji porodično nasilje to nasilje i prijavimo jer na taj način možemo da spasimo nečiji život”, pruka je skupa održanog u centru Niša u organizaciji Sigurne kuće a povodom obeležavanja 18.maja, Dana sećanja na žene, žrtve porodičnog nasilja,“ rekla je Šćekić.
Dan je obeležen performansom u Obrenovićevoj ulici kako bi Nišlije mogle da vide da je nasilje u porodici tu i da pred njim ne treba obarati glavu već ga prijavljivati kako bi žrtava bilo što manje.
“Ovo je dan kada se sećamo žena koje su ubijene i koje su žrtve nasilja.Postavili smo siluete žena na kojima se nalaze inicijali ubijenih žena, broj njihovih godina, način na koji su ubijene kao i ko je izvršioc nasilja. Građani Niša će imati priliku da danas zastanu pored tih silueta, razmisle o tome koliko je nasilje u porodici veliki društveni problem i shvate da ono može da se zavši tragično”, kazala je Sonja Šćekić.
Prema njenim rečima tri glavna faktora rizika za ubustvo žena je patološka ljubomora,odluka žrtve da napusti nasilnika i posedovanje oružja.
“Od početka godine do sada u Sigurnoj kući u Nišu utočište je pronašlo 25 korisnika, tačnije, 13 žena i 12 dece. Taj broj je značajno manji u odnosu na ranije godine. I podaci iz Policijske uprave Grada Niša pokazuju da je smanjen i broj prijava porodičnog nasilja za nekih 50 odsto, a sigurna sam da je razlog tome Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji negde daje rezultate. Nažalost slučajevi ubistva se ne mogu predvideti i ne smemo da dozvolimo da neko misli da je vlasnik nečijeg života”, istakla je Sonja Šćekić.
Ona je dodala da se tokom epidemije korona virusa javila zabrinutost za žrtve nasilja jer su ostale same, zatvorene u četiri zida sa nasilnikom.
“Upravo iz tog razloga mi smo u našoj ustanovi stvorili uslove da proširimo kapacitete i prihvatimo veći broj žena, međutim, do toga nije došlo. Taj broj je bio mnogo manji nego što se dešava u redovnim okolnostima”, kaže Sonja Šćekić.
Zašto je to tako, pitanje je koje se samo nametnulo u ovoj situaciji.
“Moje mišljenje je da su žene kao i svi mi bile u nekom strahu od nepoznate situacije u kojoj smo se našli. U takvoj situaciji žene žrtve nasilja su problem nasilja su “gurnule u stranu” jer su brinule kako da sačuvaju svoje i zdravlje svoje dece i porodice”, zaključila je Sonja Šćekić.
