Polaganjem venaca i opelom u Nišu je obeležena 78. godišnjica proboja logora na Crvenom Krstu. Obeležavanju ovog značajnog datuma prisustvovali su načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski, zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur, predsednici gradskih opština, predstavnici Vojske Srbije i MUP-a, Srpsko-Ruskog humanitarnog centra, boračkih i drugih udruženja, Saveza jevrejskih opština u Srbiji, Saveza izviđača Niša i mnogobrojni građani.
Prisustvo rukovodstva Grada Niša, predstavnika vojske, Crvenog krsta i velikog broja građana na komemoraciji pokazuje da u kolektivnoj svesti našeg naroda nikada neće da izbledi sećanje na taj strašni period i stradanje. 
Iz logora je 12. februara 1942. godine, preko bodljikavih žica, pokušalo da pobegne 147 zatvorenika, a u tome je uspelo 105.
U spomen-kompleksu, zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur je kazao u govoru da su logoraši iz logora na Crvenom krstu pokušali proboj i bekstvo ne da bi uživali u slobodi već da bi nastavili da se bore za slobodu.
On je pozdravio i predstavnike Saveza izviđača Niša koji su mu predali raport i koji svake godine, tradicionalno, u znak sećanja na ovaj dan organizuju Marš-tragom niških logoraša. Oni ovim maršom odaju počast stradanju, hrabrosti i patriotizmu niških logoraša, ali i istorijskom bekstvu zarobljenika iz jednog od najsurovijih logora u čitavoj Evropi.
“Danas smo ovde da odamo počast onim hrabrim i odvažnim logorašima koji su se odvažili da pre 78 godina savladaju logorske žice i odu u slobodu da bi se iz te slobode borili za slobodu čitavog svog naroda”, kazao je zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur. “Važan je i istorijski kontekst u kome se sve to dešavalo. Srpski narod je tada odbio ponuđenu ruku nacista jer, prosto, nije želeo da pristane na savez sa ideologijom koja je narode podelila na narode gospodare i narode sužnje, na one koji imaju pravo na sve i na one koji nemaju pravo na život”.
Banđur je dodao da se, u tom smislu, srpski narod se, kao i uvek, ponašao istorijski odgovorno.
“Ponašao se kao veliki narod, kao da sudbina sveta, sudbina čovečanstva, zavisi upravo od njega, od njegovog postupka i od njegovog odnosa prema stvarima. Mnogi drugi narodi slične veličine su gledali da se veliki obračunaju sa velikima i da se pred kraj rata, taktički, pridruže strani koja pobeđuje. Kada kažemo da su Srbi uvek bili na pravoj strani to ne znači da su bili na strani pobednika nego da su bili na strani onih koji su se borili za svoju slobodu, za pravo na postojanje, za pravo na život. Oni su kroz borbu za sebe uvek, zapravo, branili i univerzalne svetske civilizacijske vrednosti. To se kroz odnos Srba u Drugom svetskom ratu i njihovoj ulozi u tom ratu više ogleda nego u Prvom svetskom ratu u kome su se brili za goli opstanak i golo preživljavanje sopstvene nacije. Drugi svetski rat je na neki način mogao da nas i mimoiđe, ali mi takvu ulogu nismo prihvatili”, istako je Miloš Banđur.
Jedini preživeli logoraš koji se svake godine prisustvovao ovom događaju, Vladimir Jovanović, ovog februara nije mogao da oda poštu drugovima iz logorskih ćelija, a o samom logoru govorio je Nebojša Ozimić, viši kustos Narodnog muzeja u Nišu.
“Logor na Crvenom krstu je osnovan septembra 1941.godine, a rasformiran je 14.septembra 1944.godine. U periodu od četiri godine kroz logor je prošlo između 30 i 35 000 logoraša. Neki od njih su streljani na Bubnju, a neki od njih su internirani u nacističke logote zapadne Evrope. Prema zvaničnim podacima oko 10.000 ljudi je streljano ili su ostali u tim logorama u koje su internirani. Ono po čemu je Logor na Crvenom krstu prepoznatljiv u svetu jeste prvo organizovano begestvo iz bilo kog nacističkog logora. To se dogodilo na današnnji dan. Grupa od 147 logoraša je pokušala begestvo, 105 njih je uspelo 42 su ostali na žicama”, kazao je Nebojša Ozimić.
On je dodao da je obeležavanje ovog dana počelo 1945.godine i u tom dugom nizu godina ovu manifestaciju prati i Savez izviđača.
