Na Krfu je preminuo Spiros Janulis, sin Janisa Janulisa Grka koji je svoju zemlju poklonio za srpsko groblje u Prvom svetskom ratu, mesto na kome se nalazi spomenik postradalim srpskim vojnicima.
Janulisi je udario temelje prijeteljstva koje i danas traje. To prijateljstvo neguju i njegovi potomci, a u Nišu se ovom odnosu pridaje poseban značaj, pa je tako jedna ulica na teritoriji gradske opštine Pantelej ponela ime Janisa Janulisa, a njegov unuk Hristos koji je nekoliko puta boravio u Nišu postao je počasni građanin gradske opštine Pantelej. Tada mu je uručeno i priznanje zbog poštovanja koje su njegovi sunarodnici, a posebno njegova porodica, pokazali prema srpskim vojnicima.
Hristos Janulis je tokom posete Nišu kazao da su veze sa Srbima toliko jake i tako snažne da to retko ko može da razume, a oni koji su posetili Krf i selo Agios Meteos odakle je porodica Janulis u to su mogli i sami da se uvere. U samom centru sela u porti crkve nalazi se spomenik koji je Srbija podugla Janisu Janulisu zahvaljući mu na taj način za zemlju na kojoj su sahranjeni srpski vojnici.
Grupa Nišlija redovno posećuje ovo mesto i polaže venac na spomenik odajući poštu tako Janisu, a dok prolaze ulicama sela čuje se pesma Tamo daleko. I dok kolona prolazi sa srpskom i grčkom zastavom otvaraju se žaluzine na prozorima, izlaze stanovnici sela, sada već treća generacija, i počinje da peva na srpskom istu pesmu koja je postala svojevrsna oda prijateljstvu nastalom u najtežem godinama. Stariji Krfljani koji sede ispred svojih kuća ustaju i skidaju kape pozdravljajući kolonu i pevajući sa njima, a devojke bacaju cveće. Ratko gde može da se vidi kako jedno sećanje i prijateljstvo nadžive sve godine koje su dolazile i prolazile.
Hristos je treća generacija u porodici Janulis koja neguje tu i takvu ljubav prema Srbima, ali je uveren da će ova osećanja preneti i na svoje potomke, na četvrto koleno potomaka Janisa Janulisa.
Porodica Janulis već sto godina čuva sećanje na srpske vojnike koji su na ostrvu Krf pronašli svoje utočište posle Albanske golgote koju su prošli. Tu na Krfu stiglo je preko 130.000 vojnkika kada je ostrvo imalo samo 70.000 stanovnika. Vojnici su bili iscrpljeni i bolesni. Domaćini su ih vrlo brzo prihvatili, a srpski vojnik je to poštovao. Meštani ostrva i danas pričaju kako, dok su vojnici bili tu, ni jedna grančica masline na Krfu nije polomljena.Tako se sticalo poverenje.
U porodicam na Krfu se često priča o vremenu kada su na ostrvu boravili srpski vojnici. Čuvaju se sa puno poštovanja i spomenici koji su podignuti srpskim vojnicima.
