Nikola Nešković, radijski voditej, urednik , tvorac mnogih kvizova i veliki poznavac dešavanja na muzičkoj sceni ex Jugoslavije, poklonio knjige o džezu Nišvi džez muzeju. To je još jedna lepa donacija koja govori u prilog opravdanosti osnivanja jednog ovakvog, nadasve jedinstvenog prostora gde ljubitelji džeza mogu da vide mnogo interesantnih predmeta vezanih za ovu muziku i Nišvil festival. Nikola Nešković je na Nišvilu imao program na kome je govorio o 50 godina mjuzikla „Kosa“. Nakon toga je usledila donacija Muzeju.
Na konferenciji za novinare Nikola Nešković koji je prvi put bio na Nišvilu pre desetak godina sa Mišom Blamom , sada je prilikom drugog boravka uručio svoju donaciju.
„ Uglavnom su to knjige o džezu ali ima i onih graničnih knjiga gde se džez vezuje za kantri muziku i gde fuzija nastaje između roka i džeza. Jedan set knjiga nabavljen je u Čehoslovačkoj . Ja sam sarađivao sa „Suprafonom, koja je bila izuzetno ozbiljna firma koja je radila po pravim austrougarskim standardima i ona je bila po organizaciji na nivou strogih nemačkih izdavača. Oni su mnogo pažnje posvećivali džezu i „Suprafon je objavio nekoliko knjiga između 70. tih i 80.-ih godina o džezu i zabavnoj muzici u Evropi i takozvanom „istočnom lageru „. Prag je imao fenomenalan džez festival“. rekao je Nešković.
Ovo je bila prilika za razgovor o pojavi džeza na programima radija i televizije u Srbiji.
„ Prvi džez je kao program na Radio Beogradu bio početkom tridesetih godina kada su počeli uživo koncerti . Prvo je nastupao Narodni orkestar koji je vodio Carevac. To je bilo 1929. godine. Godine i dve kasnije počinju da nastupaju bendovi „Džoli Bojs“, onda bend koji je vodio otac Mileta Pavlovića trubača, stari Pavlović koji je svirao saksofon, Rafael Blam, Đorđe Karaklajić , posle toga Milutinovići i drugi koji se kasnije pojavljuju, posle Drugog svetskog rata. Trunka zaraze džez posejana je tih godina i povratka nije bilo“, rekao je Nešković.
Nešković koji je veliki poznavalac ne samo džez muzike već muzike uopšte o prilika i dešavanja u muzičmo svetu ispričao je kako je džez došao i na filmsko platno u tadašnjoj Jugoslaviji, odmah nakon odlobođenja Beograda od Nemaca u Drugom svetskom ratu.
„Kada je Beograd oslobođen u Drugom svetskom ratu 1944. godine među pošiljkama koje su išle za jedinice vojne bila je jedna torba sa filmovima koja je trebalo da ide za jedinicu ruske armije. Kada su otvorili tu kutiju u njemu je bio film, „Serenada u dolini sunca“ sa orkestrom Glena Milera. Neposredno nakon toga u bioskopu Avala, koji se nalazio u zgradi današnjeg Beograda 24. ili 25. oktobra 1944. godine, emitovan je jedan džez program“, rekao je Nikola Nešković.
Posle 1945. godine počeli su da pristižu nosaači zvuka na radiju a potom i na televiziji , različitim kanalima.
„ Postojao je zvanični put kojim su nosači zvuka dolazili u Radio Beograd. Več 1947, 1948. godine u Radio Beogradu se formiraju big bendovi. Najzaslužniji ćovek za formiranje big bendova po radio stanicama je bio Jovan Adamić. On je imao značajan čin u nekadašnjoj Jugoslovenskoj armiji i zaslužan je za formiranje big bedova kojima je rukovodio Mladen Guteša, potom Bubiša Simić. Ploče su nam donosili oni koji su putovali po svetu, poput poznatog šahiste Svetozara Gligorića. On je imao obavezu da kad ide na turnire donese ploče i napravi emisiju. Mnoge ploče koje je Gliga, koji je bio obožavalac džeza, doneo ostale su trajno u vlasnitvu diskoteci Radio Beograda.“
Nije bilo cenzure oko ploča koje su se puštale, osim, kako je Nešković rekao, što se vodilo računa o procentu emitovanja vrste muzike. Izuzetak je bila pesma Lili Marlen.
„Svaka ploča na kojoj je bila kompozicija „lili Marlen“ je bila izgrebana na delu gde je bila nasnimljena ova pesma. I pored toga što je Marlen Ditrih pevala tu pesmu na koncertu , to nije moglo da se emituje. Kasnije se sve to „ispeglalo“ i sve je dobilo pravu istorijsku vrednost i mesto u samoj istoriji. Ploče je izdavao Jugoton od 1947. i Produkcija gramofonskih ploča od 1951. godine.“ , prisećao se Nikola Nešković.
Interesantno je da je Gabi Novak i snimila prvu ploču u Beogradu a i prva ploča Zagrebačkog džez kvarteta izdata je u Beogradu. Bubišin orkestar je 1960. godine proglašen za najbolji džez orkestar.
Govoreći o svojim utiscima o Nišvil džez festivalu Nešković je rekao:
„ Meni je sinoć bilo izuzetno interesantno, da vidim kakvo je uzbuđenje među ljudima koji su došli na Tvrđavu, kako sa pažnjom gledaju sve što se dešava, slušaju, donose ploče da pokažu. Mislim da je to veliki događaj za jedan grad. Vidi se da je Niš prihvatio festival“, zaključio je Nešković.
