Niški Džedajski pokret pokrenuo akciju u kojoj sakuplja novac namenjen deci bez roditeljskog staranja. Akcija je počela 12 jula, a prikupljeni novac u međuvremenu, biće iskorišćen za organizaciju kampa na Vlasini, na kojem će se edukovati deca bez roditelja. Kamp pod nazivom “Sila prati hrabre” organizuje se u saradnji sa Trag fondacijom i Centrom za porodicni smestaj i usvojenje.
Džedaji su odlučili da organizuju ovakvu akciju, jer je u Nišavskom okrugu više od 600 dece u hraniteljskim porodicama, a veruju da oni kojima život nije bio naklonjen, ukoliko se pravilno usmere, mogu da postanu lideri i aktivisti koji će se hrabro uključiti u rešavanje problema u zajednici.
Njihova ideja je da mladi pokrenu pozitivne promene i da ih osnaže kroz interaktivne radionice koje su namenjene zdravom životu, kreativnim industrijama, ekologiji, preduzetništvu i sportskim aktivnostima.
Među prvima ovoj humanitarnoj akciji pridruzio se Nišlija Dragan Aranđelović Ara, najpoznatili ljubitelj muzike, koji je godinama držao i čuvenu muzičku radnju Happy house. Ara je rešio da proda ulaznice za koncerte, set liste, majice, postere, kataloge i ostale predmete koje je decenijama prikupljao na koncertima širom Evrope. Humanitarna izložba odrzava se od 03 do 13. avgusta u Sinagogi, a sav novac od prodatih stvari namenjen je za decu bez roditeljskog staranja koje Džedajski pokret vodi na letnji kamp na Vlasinu.
O ovakvim stvarima češće treba pisati i govoriti, ne bi li se još ko pridružio, ne bi li još ko pomogao, ne bi li se okrenuo humanosti, koju smo gurnuli u zapećak. Jer, pomoći se može na svakojake načine i kroz različite vrste davanja. Neko će dati novac, neko ljubav, neko svoje vreme, razumevanje, znanje……..mnogo toga je moguće dati.
“Naše je samo ono sto smo dali drugima”, rekao je Patrijarh Pavle. U ovoj akciji, začetoj po ideji Džedajskog pokreta u Nišu, darivanje je višestruko. Zato što podrazumeva, pre svega, duhovno darivanje koje se ne može izgubiti, niti potrošiti. Ideja Džedajskog pokreta je da pomogne deci koja će ove godine biti u kampu da postanu ljudi, ali istovremeno da ta ista deca pomažu drugoj deci, i da ta misija traje dokle god postoje deca o kojoj nema ko da brine.
Zašto ja sve ovo govorim? Zato što se neki mladi ljudi, u Džedajskom pokretu, ubiše da prikupe sredstva za kamp na Vlasini na kojem bi deca sama na ovom svetu bez igde ikoga, mogla da nauče nešto, da se osnaže da koračaju dalje, da ne skrenu na pogrešnu stazu života i da, u konačnom, stignu na cilj – da budu korisni članovi društva, ali da budu i korisni sami sebi. Da budu drugačiji od onih, koji su ih ostavili, i da druge slične sebi nauče da budu drugačiji. Da budu dobri ljudi.
Ima li ičeg lepšeg od toga da nekome pomogneš da postane čovek. Niški džedaji su odlučili da pomognu deci, koja su lišena i pomoći i roditeljske ljubavi. Je li teško da im u tome pripomognemo. Ne zato što moramo, jer darivanje nije moranje. Već zato što bi to trebalo da bude nakakva svrha života.
“Naše je samo ono što smo dali drugima” – reče patrijarh Pavle. Pa jesmo li baš toliko i materijalno i duhovno siromašni, da nemamo šta da damo drugima?
5.Avgust
