Od donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prošolo je 24 meseca. Ovaj Zakon omogućio je da se hitnim merama protiv nasilnika spreči izvršenje nekog težeg krivičnog dela, kao što su teške povrede i ubistvo. Međutim, i pored toga, podaci pokazuju da broj ubistava žena u Srbiji nije drastično smanjen. O ovoj temi razgovaralo se nedavno i na tribini “Stop nasilju “ koja je održana u Nišu koju je organizovao OO SNS Pantelej i na kojoj je prisustvovala dr Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
„Zakon je već dao pozitivne efekte i unapredio je pitanje prevencije i zaštite žene i uopšte žrtve. Ali to nije dovoljno, s obzirom da nam analitze pokazuju da imamo još uvek veliki broj žena koje trpe nasilje. To je i psihičko i fizičko nasilje, od partnera od porodice. Mi moramo uporno da radimo na sprečavanju nasilja, da bukvalno ostvarimo nulta toleranciju na nasilje. Zakon imamo, odgovorno telo i meganizme imamo, na tome radi MUP, tužilaštvo, centar za socijalni rad i oni svi zajedno koordiniraju da na jajbolji mogući način odgovore kada je u pitanju sprečavanje nasilja. Važno je da imamo zakon i da svako ispunjava svje obaveze ali je bitno da mi kao društvo i svaki pojedinac u njemu radi na tome da nasilje u porodici u potpunosti iskorenimo,“ rekla je dr Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
„Stalno treba da govorimo o sprečavanju nasilja, ne samo nad ženama, nego i o naslju nad starim ljudima, , nad decom i drugim oblicima nasilja. Često organizujemo tribine „Stop nasilju“ na kojimo govorimo o tome šta mi možemo da uradimo i promenimo svest kod nas samih, kod naših komšinica, prijateljica, rođaka, da što više govorimo o nasilju i da se što više nasilje prepoznaje i da ženama koje trpe nasilje pomognemo“ rekla je na Dragana Sotirovski, načelnica Nišavskog upravnog okruga na tribni „Stop nasilju“
Ona se osvrnula na statističke podatke koji kažu da svaka treća žena trpi neki vid nasilja i da više od 90 posto ubijenih žena se nije obratila ni jednoj instituciji o na osnovu toga zaključuje da nam je svest o naslju na niskom nivou.
Pitanje koje se vrlo često postavlja je da li je više nasilja u poslednjih nekoliko godina ili se o nasilju više govori. Ne prođe ni jedan mesec a da crna hronika ne zabeleži da je neka žena pretučena ili ubijena“.
Od pre tri meseca načelnica Okruga Dragana Sotirovski članica je nacionalnog tima zasuzbijanje dečjih brakova.
„To je takođe jedan vid nasilja nad devojčicama od 16 godina. Njihovi roditelji, mahom u romskim porodicama, ugovaraju im brakove, a one niti za to znaju niti su saglasne sa tom činjenicom. Sve osobe koje se nalaze u tom nacionalnom timu koji funkcioniše u okviru Koordinacionog tima za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije , saglasile smo se da u prvoj polovini septembra to telo stigne u Niš, i da svi relevantni, sve institucije u gradu razgovaramo i pokušamo da utvrdimo koji su to koraci za sprečavanje ugovaranja maloletnih brakova, bez obzira što je to njihova kultura, tradicija. To je tema o kojoj možemo da razgovaramo“ rekla je Dragana Sotirovski .
Poruka ženama je da budu jake u svakom pogledu.
„ Budite najpre dovoljne samoj sebi, strajete u onome što radite, ni na koji način ne dozvolite, ne samo fizičko, već bilo koji drugi vid nasilja,i na vreme se obrtite određenoj instituciji. Samo tako možemo da sprečimo ono što se mnogima dešava. Ličnim ohrabrivanjem drugih možemo da podignemo svest o sprečavanju nasilja.“ poručila je Sotirovski
Ona je govorila i o potrebi da se razgovara sa decom o temi nasilja u porodicama jer su, deca su najveći svedoci nasilja u porodici,.
„ Deca su svedoci onoga sto se dešava u četiri zida između mame i tate. Treba agažovati stručnjake koji će reći koji je to uzrast dece sa kojima se o ovoj temi može razgovarati. Kroz Građansko vasapitanje ili neki drugi predmet treba stalno govoriti o ovoj temi“ zaključuje Dragana Sotirovski.
Stupanjem na snagu zakona o sprecavanju nasilja u porodici drzava se opredelila za odlucnu borbu protiv nasilja, kaže Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.
Sonja Šćekić
„Porast broja prijavljenih slucajeva nasilja je pokazatelj da je ovaj problem vidljiviji, da se o njemu govori,da je svest u vezi sa ovim problemom svakoga dana sve veca i da su zrtve nasilja ohrabrene da o ovome govore nagla. Medjutim u sprecavanju nasilja nad zenama nisu dovoljni zakoni i institucije vec aktivnost svih gradjana.Zakon nam je omogucio anonimnu prijavu i ako zrtva nema hrabrosti da prijavi nasilnika to moramo da uradimo mi umesto nje i da joj tako pomognemo i izbavimo iz zacaranog kruga nasilja u kom se nalazi.Sve dok ijedna zena u Srbiji trpi neki vid nasilja,bilo da je ono fizicko,psiholosko ili ekonomsko ne mozemo biti zadovoljni.Moramo da svi zajedno damo doprinos“ poručuje Sonja Šćekić.
Odluka da se izadje iz nasilne veze i zapocne zivot samohrane majke za mnoge zene nosi visok rizik od siromastva. Nazalost postoje situacije da se zrtve vracaju nasilniku upravo zbog nedovoljno ekonomskih sredstava. Stoga, ono na cemu se takodje mora raditi je ekonomsko osnazivanje zrtava nasilja.
„ Budite najpre dovoljne samoj sebi, strajete u onome što radite, ni na koji način ne dozvolite, ne samo fizičko, već bilo koji drugi vid nasilja,i na vreme se obrtite određenoj instituciji. Samo tako možemo da sprečimo ono što se mnogima dešava. Ličnim ohrabrivanjem drugih možemo da podignemo svest o sprečavanju nasilja.“ poručila je Dragana Sotirovski.
